Tri "zlata" za tri godine

Da majci Milenka Tepića nije smetalo to što se on s fudbala vraća prljav kući, naša košarka bi bila siromašnija za jednog vrhunskog beka. Imajući u vidu koliko znači generaciji ′86/87, pitanje je i da li bi "plave" nade osvojile tri zlata za tri godine (četiri sezone).

"Počeo sam košarku s devet godina. Pre toga, u drugom razredu, trenirao sam fudbal, ali se mojoj mami nije svideo taj sport jer sam stalno dolazio kući prljav..." – kaže Milenko Tepić, rođen 27. februara 1987. u Novom Sadu iz koga će se uskoro preseliti u Beograd, pošto je nedavno potpisao za petostrukog uzastopnog prvaka Partizan.

Ulazak u košarku je bio slučajan, ali sve ono što se posle toga događalo – nije. U prethodne četiri godine napredovao je munjevito. S 15 godina je ušao u prvi tim Vojvodine, a zatim postao jedan od vođa svoje generacije u mlađim državnim selekcijama. Jedan je od petorice koji su od 2003. do danas osvojili tri zlatne evropske medalje u tri uzrasta: u Madridu 2003 (kadeti), u Beogradu 2005 (juniori) i Izmiru 2006 (mladi). Ta čast je pripala i Laboviću, Mijatoviću, Jereminovu i Dragoviću.

U Timu sveta protiv SAD

Na Evropskom prvenstvu za igrače do 20 godina (mladi) u turskom gradu Izmiru, završenom u nedelju, bio je treći najmlađi u timu SCG, ali i jedan od najboljih. Selektor Miroslav Nikolić je imao najveće poverenje u njega, o čemu svedoči i to što je najduže igrao (prosečno 30 minuta). Bio je i prvi strelac šampiona (12,1 poen).

Za proteklih 12 meseci ispunio je mnoge svoje snove. Na početku – juniorsko zlato. Zatim je dobio zapaženu ulogu u Vojvodini u Jadranskoj ligi, pa poziv da igra za ekipu sveta u tradicionalnom susretu mladih timova SAD i ostatka sveta ("Hup samit") i postigao najviše poena za svoj tim, pa potpis za prvaka SCG Partizan i kao kruna – nova titula prvaka Evrope s reprezentacijom.

Na pitanje kako je došlo do tako dobrog spoja generacija ′86 (lane bronzani mladi tim iz Čehova) i ′87 (zlatni juniori), Tepić odgovara:

– Obe generacije su dale po pola tima i ispalo je dobro. Lako smo se sjedinili jer smo slično razmišljali. Rezultat toga je ravnomerna raspodela tereta i odgovornosti, pa je tako svaki od nas odskakao u pojedinim trenucima, od meča do meča.

Šta je bilo presudno za zlatnu medalju?

– Jak karakter svakoga od nas i zbir tih karaktera pretočenih u tim. U ovako teškom sistemu takmičenja vrlo je važno da se snaga ravnomerno raspodeli. Bilo je mnogo neizvesnosti, uspona i padova, ali niko od nas nije se predavao do kraja. Neko će možda reći šta bi bilo da nije Maraš pogodio onu trojku za ulazak u finale, ali ja mislim da smo se mi za tu trojku izborili kvalitetom.

Pevanje himne – znak poštovanja prema svojoj zemlji

Svi igrači, i Srbi i Crnogorci, pevali su iz sve snage himnu "Hej Sloveni" na pobedničkom postolju...

– Zajednički dogovor pre finala bio je da pevamo himnu, mada bismo to uradili i da nije bilo dogovora. Još smo mladi da bismo se opterećivali politikom. Selektor Nikolić je isticao da igrač treba da misli samo na to da obuče opremu, izađe na teren i pobedi. Pevati himnu svoje zemlje, ma kako se zvali i himna i zemlja, jeste stvar poštovanja prema svojoj zemlji.

Posle svih uspeha Tepić se ne opterećuje NBA ligom niti razmišlja o svojim dometima...

– Često me pitaju gde vidim sebe u košarci kroz nekoliko godina. Kad sam pre četiri godine ušao u prvi tim Vojvodine, kao petnaestogodišnjak, nisam ni mogao da slutim da ću do danas osvojiti tri zlatne evropske medalje. Osnova svega je biti pošten prema sebi i svojim obavezama i sve će doći na svoje mesto. Priznajem da mi je san da osvajam titule sa saniorskom selekcijom.

Zvezda je bila možda i više zainteresovana za njega od Partizana. O njemu je pohvalno govorio i selektor SCG Dragan Šakota, trener Zvezde.

– Za meneje velika čast što su me tražila dva naša najveća kluba. Vojvodina je imala dosta uticaja u odabiru mog novog kluba, zbog obeštećenja. Zajednički smo se opredelili za Partizan i siguran sam da nismo pogrešili.

Evropska košarka u poslednje vreme čezne za vrhunskim bekovima. Tepić je u svom košarkaškom sazrevanju posebno analizirao takve igrače među kojima izdvaja Danilovića i Bodirogu:

– Biti dobar bek znači, pre svega, imati dobar šut i dobar ulaz, ali na kraju je najbolji onaj čiji tim pobedi. Košarka stalno napreduje i danas je mnogo teže dati koš nego pre 20 godina, jer su odbrane sve čvršće.

Kag govori o ključnim trenucima u svojoj karijeri ne može da zaobiđe trenera Miroslava Nikolića koji zaokružuje njegov uspešan "četvorogodišnji ciklus":

– Ulazak u seniorske vode je nešto što se uvek pamti. Meni je to već s 15 godina omogućio Nikolić koji je u to vreme bio trener Vojvodine. To je za mene bilo nepojmljivo, da tako mlad dobijem priliku. Zato ću mu uvek biti zahvalan.

Od rođenja je živeo u Novom Sadu, a sad mora da se seli u Beograd...

– Biće teško u početku, ali navićiću se. Uostalom to je svega 80 kilometara.

--------------------------------------------------------------------------

Žal zbog rastanka sa Crnogorcima

"Krivo mi je što će se naša zlatna mlada reprezentacija podeliti, jer ubuduće ćemo živeti u dve zemlje. Proveo sam mnogo lepih trenutaka s Crnogorcima u reprezentaciji, mada mi nikada nismo gledali na to ko je odakle. S Mijatovićem sam bio cimer, s Dragovićem sam takođe prijatelj... Rastaćemo se nezavisno od svoje volje, jer neko drugi je odlučivao o tome. Nadam se da će se neki od crnogorskih igrača opredeliti da igraju za Srbiju. Bilo kako bilo, siguran sam da ćemo ostati prijatelji" – rekao je Tepić o košarkaškom raszalsku Srba i Crnogoraca.

U vrhu po poenima i minutima

EP u Španiji 2003 (kadeti)

EP u SCG 2005 (juniori)

EP u Turskoj (mladi)