Лекарима скупи бодови за обнову лиценце

На столу медицинске сестре Зорице С. у једном београдском дому здравља хрпа позива за различите медицинске скупове, на којима ће својим учествовањем добити бодове неопходне да обнови лиценцу. Она листа, бира и процењује: за симпозијум у Клиничком центру Србије из свог џепа треба да плати 4.000 динара, а добиће пет бодова. Али, толико коштају и патике за дете, школарца. За скуп на Дечјој клиници 2.000 динара и три бода, али, хвала Богу, то је платио Дом здравља. За други скуп котизација 900 динара, али и три бода…

Лекарка Вера З. из исте амбуланте у још већем проблему: котизације су веће за лекаре. Прошле суботе за скуп у Новом Саду, котизација је била 6.900 динара, плус превоз, цео дан боравка, а требало је нешто и јести. Правилник је јасан: скупити 24 бода у једној календарској години да би се сваких седам година обновила лиценца за рада. Докторка каже како ће на крају испасти да ће за потребе скупљања ових бодова лекарима бити потребна једна плата. При томе није неважно рећи да уз паре, цела прича тражи и време: четири, пет сата трају предавања, са паузама прође цео дан, због скупа изостаје с посла, а од установе се за то не добија слободан дан, већ се користе „своји”.

Примедбе запослених у здравству је да „освежавање” знања из медицине, односно по закону обавезна „континуирана едукација” много кошта с обзиром на висину плата.

– Апсолутно се слажем с примедбом да су цене котизација за неке скупове недопустиво високе и да је дошло до комерцијализације континуиране едукације, али Здравствени савет Србије нема уплива у тај економски аспект. Наш задатак је био да да стручне и законске стране прегледамо и одобримо програме који могу помоћи континуираној едукацији, а лично мислим да је превише тражити по особи 4.000 динара – каже за „Политику” професор др Драган Делић, председник Здравственог савета Србије у чијој је надлежности као један од главних задатака спровођење континуиране едукације. Додаје да тај новац не иде ни Савету, ни Министарству здравља, већ организатору програма за трошкове закупа сале, материјала, износ предавачима који ипак треба да буде умерен.

Професор Делић каже да је против комерцијализације овог програма и да организатори треба да преиспитају високе износе котизација. Поручује сваком лекару да између 1.400 програма континуиране едукације, колико их је само за прва три месеца одобрено, изаберу оне који им највише одговарају. Медицинских техничарима на располагању је око 1.200 програма. Има програма где организатор није тражио ни динар накнаде за котизацију, а учесници су добили бодове.

На пример, Горан Цуцић, главни медицински техничар Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње” је после добијене акредитације за седам програма организовао стручне састанке и курс за медицинске сестре и техничаре. У фебруару и марту, осим из матичне куће, учесници су били и „суседи” из најближих болница и домова здравља. Нису платили котизацију, а добили су по пет бодова за курс и један за стручни састанак.

– У данашње време велики је издатак да се ван своје куће на четири, пет скупова прикупи 12 бодова и мислим да не би било етички да смо наплаћивали котизацију. Сарадњом између кућа, по принципу реципроцитета, едукација може да се обави квалитетно, а без трошкова – каже Цуцић.
Многе медицинаре занима да ли ће бити смањења потребна 24 бода, а професор Делић одговара како је овај број одређен законом.

– Континуирану едукацију треба озбиљно схватити и са тим нема шале. Свако запослен у здравству мора да прође едукацију, јер је било лекара који се после завршеног специјалистичког испита више нису појавили ни на једном скупу. У медицини не може да се не учи. Мислим да смо понудили много програма и да свако може да изабере и прилагоди нешто себи – каже др Делић.
Међутим, наш саговорник признаје да су у Здравственом савету Србије уочили поменути проблем с плаћањем котизација. Зато ће, каже, после првих три месеца „скенирати” стање. Такође, каже како са разлогом није дозвољено „преношење” бодова у наредну годину, јер је нагласак на едукацији која траје стално. Евентуално се може пренети 10 одсто освојених бодова у наредну годину.

„Политика” је замолила директорку Лекарске коморе Србије, примаријуса др Татјану Радосављевић да прокоментарише примедбе лекара да су износи котизација непримерено високи и да није лако сакупити потребан број бодова. Директорка је у писаној форми одговорила да „сваки лекар може да планира едукацију. Потребне бодове може да добије у току једне године у својој установи бесплатно или да оде на неки скупи конгрес, а део бодова може да добије и уз свој компјутер ’он лајн’ или попуњавањем тестова”.

Директор београдског Дома здравља „Стари град” Љубиша Перишић каже како је мали број запослених одлазио на едукацију, једва један-два одсто људи је писало стручне радове и одлазило на конгресе. Конкретно од 630 запослених годишње би 10 до 12 лекара представило радове на страним конгресима и стручним скуповима, а средњи кадар није уопште писао радове. Зато су почели да подстичу и лекаре и медицинске сестре да пишу радове за стручне скупове и да као активни предавачи добију више бодова, али и да сами организују предавања.

– Пола бодова могу да скупе у свом Дому здравља без пара, други део могу да обезбеде за неку разумну котизацију. Некада сами, некада плаћа дом здравља, ако то доприноси угледу установе, а примерено је финансијским приликама наше куће. Не могу запосленом да дам 12.000, али има квалитетних едукација од 1.000 динара. Скупљање бодова је лична ствар сваког запосленог и цео свет то ради. Као стручњак, свако мора мало да се потруди и напише рад, да га представи и добије и 12 бодова на неком међународном скупу – каже др Перишић.

Оливера Поповић