И Казахстан у клубу нуклеарних

После гаса и нафте, на траци економских вести све чешће се уочава и реч – уранијум.

Руски главни трговац уранијумом Тенекс и казашки (државни ) Казатомпром управо су уговорили почетак експлоатације руде урана у казашком лежишту Буђоновскоје. Као други део истог уговора Русије и Казахстана – две стране ће сарађивати и у производњи нуклеарног горива обогаћивањем уранијума, али трећи део договореног јесте да – руска и казашка предузећа заједнички развију један брзонеутронски реактор (БВЕР 300) за производњу електричне енергије.

Каже се, такав реактор највише одговара потребама пространог, али ретко настањеног Казахстана.

Чиста добит Русије

Шеф руског сектора за атомску енергију Киријенко цитиран је из Казахстана (где су руско-казашки уговори потписани) изјавом да "ћемо бити у стању да ту врсту реактора изграђујемо и у Казахстану и у Русији".

Тиме се сугерише да Русија овом приликом уступа делимично и свој "ноу-хау", технолошки трик, чиме и Казахстан почиње да сам овладава нуклеарном енергијом. То ће Астани бити важно у будућности. "Казахстан стреми ступању у клуб високотехнолошких нација и реактор какав је БВЕР 300 одлично ће одговорити његовим потребама", потврдио је и експерт руског Института за светску економију и међународне односе Пикајев.

Казахстан је други по величини светски поседник урана, са 17 одсто свих познатих резерви на својој територији, што је врло интересантно Русима. Они, у зони нуклеарне енергије, имају и индустрију и амбиције, али недовољно сопственог ископа урана. Свега четири одсто познатих депозита.

Овог тренутка руска руда довољна је за тек једну трећину (35 одсто) укупне националне производње уранијума. У том смислу, Руси ће бити на чистој добити када ускоро почне још једна наговештена експлоатација руде, овог пута у казашком лежишту урана Зарјечноје.

У замену за милијарду долара, руски купци су стекли 49 одсто сувласничког удела у депозиту Зарјечноје.

Наводи се да оно осигурава хиљаду тона произведеног уранијума годишње.

Споразуми с Казахстаном су заправо примена једног кључног Путиновог договора са политичким партнерима из Украјине и Казахстана, а касније и Узбекистана, којим је сложно утврђено да се главни носиви елементи некадашње совјетске нуклеарне индустрије повежу изнова, у корист сваке од поменутих република.

"Остварење снова"

Могућно је да је управо на то мислио ентузијаста Киријенко, када је, после руковања у Казахстану, закључио да "снови о технолошки интегрисаном ланцу... најзад постају стварност".