I Kazahstan u klubu nuklearnih

Posle gasa i nafte, na traci ekonomskih vesti sve češće se uočava i reč – uranijum.

Ruski glavni trgovac uranijumom Teneks i kazaški (državni ) Kazatomprom upravo su ugovorili početak eksploatacije rude urana u kazaškom ležištu Buđonovskoje. Kao drugi deo istog ugovora Rusije i Kazahstana – dve strane će sarađivati i u proizvodnji nuklearnog goriva obogaćivanjem uranijuma, ali treći deo dogovorenog jeste da – ruska i kazaška preduzeća zajednički razviju jedan brzoneutronski reaktor (BVER 300) za proizvodnju električne energije.

Kaže se, takav reaktor najviše odgovara potrebama prostranog, ali retko nastanjenog Kazahstana.

Čista dobit Rusije

Šef ruskog sektora za atomsku energiju Kirijenko citiran je iz Kazahstana (gde su rusko-kazaški ugovori potpisani) izjavom da "ćemo biti u stanju da tu vrstu reaktora izgrađujemo i u Kazahstanu i u Rusiji".

Time se sugeriše da Rusija ovom prilikom ustupa delimično i svoj "nou-hau", tehnološki trik, čime i Kazahstan počinje da sam ovladava nuklearnom energijom. To će Astani biti važno u budućnosti. "Kazahstan stremi stupanju u klub visokotehnoloških nacija i reaktor kakav je BVER 300 odlično će odgovoriti njegovim potrebama", potvrdio je i ekspert ruskog Instituta za svetsku ekonomiju i međunarodne odnose Pikajev.

Kazahstan je drugi po veličini svetski posednik urana, sa 17 odsto svih poznatih rezervi na svojoj teritoriji, što je vrlo interesantno Rusima. Oni, u zoni nuklearne energije, imaju i industriju i ambicije, ali nedovoljno sopstvenog iskopa urana. Svega četiri odsto poznatih depozita.

Ovog trenutka ruska ruda dovoljna je za tek jednu trećinu (35 odsto) ukupne nacionalne proizvodnje uranijuma. U tom smislu, Rusi će biti na čistoj dobiti kada uskoro počne još jedna nagoveštena eksploatacija rude, ovog puta u kazaškom ležištu urana Zarječnoje.

U zamenu za milijardu dolara, ruski kupci su stekli 49 odsto suvlasničkog udela u depozitu Zarječnoje.

Navodi se da ono osigurava hiljadu tona proizvedenog uranijuma godišnje.

Sporazumi s Kazahstanom su zapravo primena jednog ključnog Putinovog dogovora sa političkim partnerima iz Ukrajine i Kazahstana, a kasnije i Uzbekistana, kojim je složno utvrđeno da se glavni nosivi elementi nekadašnje sovjetske nuklearne industrije povežu iznova, u korist svake od pomenutih republika.

"Ostvarenje snova"

Mogućno je da je upravo na to mislio entuzijasta Kirijenko, kada je, posle rukovanja u Kazahstanu, zaključio da "snovi o tehnološki integrisanom lancu... najzad postaju stvarnost".