Пријатељска инвазија

АНАЛИЗА ВЕСТИ
Корисницима сервиса "Вашингтон поста" недавно је понуђен занимљив напис о процвату радикализма исламских екстремиста у неутралној Швајцарској.

Испод сложеног и забрињавајућег наслова, спољнополитички коментатор набројао је неколико правовремено осујећених покушаја инфилтрације радикалних исламиста у швајцарско окружење, да би закључио да та алпска држава, попут других малих земаља, постаје привлачна мета за терористе – упркос наглашено неутралним политичким ставовима. Већ заборављеним темама, старим неколико месеци или неколико година, подарена је нова актуелност, цитатима стручњака за безбедност из редова швајцарских соколова. Апелима поборника мобилне армије, која би требало да дејствује у склопу интернационалних снага, додато је мишљење шефа Парламентарне комисије за безбедност Ханса Хофмана: "Швајцарска није острво блаженства, рањива је, уколико се определи да остане изван безбедносних интеграција..."

У духу рационалне Касијеве крилатице, могло би се поставити питање – cui bono – за чије добро?

Узимањем Швајцарске за пример, у овој и у низу сличних интернационалних студија, намеће се закључак да нису само велике силе западног света изложене опасностима које доноси тероризам, већ су то све државе које прихватају западни модел демократије – само интернационална сарадња и монолитност по савременом западном патенту нуди гаранцију безбедности. Доприноси, априори, и дизању тензија у швајцарској унутрашњој политици, где се ломе копља око усаглашавања ставова о модернизацији војних и цивилних безбедносних система. Евентуално швајцарско приклањање интернационалним нормама послужило би као додатни подстрек преосталим неодлучним државама, пре свега оним које се декларишу као неутралне, да поступе на сличан начин.

Критичари истичу с тим у вези негативни одражај евроинтеграција на суштинску самосталност појединих држава, тумаче их као илегално, у неким случајевима неуставно, стапање са ширим интересним заједницама – до тачке са које више нема повратка.

Говоре о "пријатељској инвазији на преостале независне и делимично самосталне земље Европе" и у први план истичу Швајцарску. Парламенту у Берну предсказује се врућа јесен, изгласавање одлуке о (не)завођењу облигатног тренинга у иностранству за војне обвезнике. Горњи дом тог тела, опет, одлучиваће о давању препоруке посланицима сазива да ли да изгласају цивилне безбедносне реформе, које претварају полицијске снаге у тешко наоружану, помоћну армију. Између осталог, биће разматран захтев полиције за такозвану меку муницију која узрокује тешка разарања мишићног ткива.

Трећа безбедносно политичка дискусија у вези је са системом електронске контроле визног режима ЕВА. Швајцарски патент, однедавно у употреби у амбасадама те земље широм света, требало би да послужи као модел за нови европски систем ВИС (визни информативни систем), коме би се накнадно прикључила Швајцарска, наравно уз додатно слово "Н" (Н-ВИС) у шифри – одредбе швајцарског Устава не допуштају размену поверљивих безбедносних информација са иностранством...

"Докле ће нам иностранство наметати решења које су Швајцарци одбили да прихвате на три референдума", запитао се Јо Ланг, дежурни критичар швајцарских зелених, да би предложио одржавање четвртог референдума о евроинтеграцијама – усмереног га јачању националног јединства и, наравно, самосталности.

Јо Ланг није остао усамљен. Последњих месеци, сразмерно иницијативама владе у Берну, усмереним ка швајцарском учлањењу у друштво ЕУ, расте број истакнутих политичких и јавних радника, који одбијају аутоматизме евроинтеграција. Како тврде, самосталност је једини гарант опстанка конфедералне државне заједнице. Неке индиције указују у међувремену да су изданци етнонационализма, како се званично називају поделе по националној и језичкој припадности, већ довеле Швајцарску на руб "нове кантонизације". Иницијатори подела по етничким принципима предлажу да уместо досадашњих кантона буде регулисана подела на немачки, романдски, италијански и ретроромански део. А заговарачи швајцарског јединства и конфедералног континуитета тврде да би  "принцип еврорегионализма довео Швајцарску у ситуацију сличну оној из прве половине деветнаестог века... Усвајање европских вредности, тиме и принципа прекограничног уједињавања без мењања граница садржаног у доктрини о Европи региона, представљао би крај швајцарске конфедерације."