Prijateljska invazija

ANALIZA VESTI
Korisnicima servisa "Vašington posta" nedavno je ponuđen zanimljiv napis o procvatu radikalizma islamskih ekstremista u neutralnoj Švajcarskoj.

Ispod složenog i zabrinjavajućeg naslova, spoljnopolitički komentator nabrojao je nekoliko pravovremeno osujećenih pokušaja infiltracije radikalnih islamista u švajcarsko okruženje, da bi zaključio da ta alpska država, poput drugih malih zemalja, postaje privlačna meta za teroriste – uprkos naglašeno neutralnim političkim stavovima. Već zaboravljenim temama, starim nekoliko meseci ili nekoliko godina, podarena je nova aktuelnost, citatima stručnjaka za bezbednost iz redova švajcarskih sokolova. Apelima pobornika mobilne armije, koja bi trebalo da dejstvuje u sklopu internacionalnih snaga, dodato je mišljenje šefa Parlamentarne komisije za bezbednost Hansa Hofmana: "Švajcarska nije ostrvo blaženstva, ranjiva je, ukoliko se opredeli da ostane izvan bezbednosnih integracija..."

U duhu racionalne Kasijeve krilatice, moglo bi se postaviti pitanje – cui bono – za čije dobro?

Uzimanjem Švajcarske za primer, u ovoj i u nizu sličnih internacionalnih studija, nameće se zaključak da nisu samo velike sile zapadnog sveta izložene opasnostima koje donosi terorizam, već su to sve države koje prihvataju zapadni model demokratije – samo internacionalna saradnja i monolitnost po savremenom zapadnom patentu nudi garanciju bezbednosti. Doprinosi, apriori, i dizanju tenzija u švajcarskoj unutrašnjoj politici, gde se lome koplja oko usaglašavanja stavova o modernizaciji vojnih i civilnih bezbednosnih sistema. Eventualno švajcarsko priklanjanje internacionalnim normama poslužilo bi kao dodatni podstrek preostalim neodlučnim državama, pre svega onim koje se deklarišu kao neutralne, da postupe na sličan način.

Kritičari ističu s tim u vezi negativni odražaj evrointegracija na suštinsku samostalnost pojedinih država, tumače ih kao ilegalno, u nekim slučajevima neustavno, stapanje sa širim interesnim zajednicama – do tačke sa koje više nema povratka.

Govore o "prijateljskoj invaziji na preostale nezavisne i delimično samostalne zemlje Evrope" i u prvi plan ističu Švajcarsku. Parlamentu u Bernu predskazuje se vruća jesen, izglasavanje odluke o (ne)zavođenju obligatnog treninga u inostranstvu za vojne obveznike. Gornji dom tog tela, opet, odlučivaće o davanju preporuke poslanicima saziva da li da izglasaju civilne bezbednosne reforme, koje pretvaraju policijske snage u teško naoružanu, pomoćnu armiju. Između ostalog, biće razmatran zahtev policije za takozvanu meku municiju koja uzrokuje teška razaranja mišićnog tkiva.

Treća bezbednosno politička diskusija u vezi je sa sistemom elektronske kontrole viznog režima EVA. Švajcarski patent, odnedavno u upotrebi u ambasadama te zemlje širom sveta, trebalo bi da posluži kao model za novi evropski sistem VIS (vizni informativni sistem), kome bi se naknadno priključila Švajcarska, naravno uz dodatno slovo "N" (N-VIS) u šifri – odredbe švajcarskog Ustava ne dopuštaju razmenu poverljivih bezbednosnih informacija sa inostranstvom...

"Dokle će nam inostranstvo nametati rešenja koje su Švajcarci odbili da prihvate na tri referenduma", zapitao se Jo Lang, dežurni kritičar švajcarskih zelenih, da bi predložio održavanje četvrtog referenduma o evrointegracijama – usmerenog ga jačanju nacionalnog jedinstva i, naravno, samostalnosti.

Jo Lang nije ostao usamljen. Poslednjih meseci, srazmerno inicijativama vlade u Bernu, usmerenim ka švajcarskom učlanjenju u društvo EU, raste broj istaknutih političkih i javnih radnika, koji odbijaju automatizme evrointegracija. Kako tvrde, samostalnost je jedini garant opstanka konfederalne državne zajednice. Neke indicije ukazuju u međuvremenu da su izdanci etnonacionalizma, kako se zvanično nazivaju podele po nacionalnoj i jezičkoj pripadnosti, već dovele Švajcarsku na rub "nove kantonizacije". Inicijatori podela po etničkim principima predlažu da umesto dosadašnjih kantona bude regulisana podela na nemački, romandski, italijanski i retroromanski deo. A zagovarači švajcarskog jedinstva i konfederalnog kontinuiteta tvrde da bi  "princip evroregionalizma doveo Švajcarsku u situaciju sličnu onoj iz prve polovine devetnaestog veka... Usvajanje evropskih vrednosti, time i principa prekograničnog ujedinjavanja bez menjanja granica sadržanog u doktrini o Evropi regiona, predstavljao bi kraj švajcarske konfederacije."