Уштеда на првом месту

У жељи да уштеди где год је могуће, али и због недовољне куповне моћи, просечан потрошач у Србији тачно зна шта хоће. Пошто нема могућности за трошкарење, спреман је да обиђе више продавница не би ли нашао оно што му треба... и још по нижој цени. Као и свуда у региону, уз растућу конкуренцију, он прати трендове у трговини, стиче нове навике и нов стил куповине. Све ово резултат је истраживања које је спровео ГФК груп, једна међу четири водеће маркетиншко-истраживачке компаније у свету.

Наш купац је у тренду, рекло би се, баш као и просечан западноевропски потрошач. Једино што их у том смислу дели јесте позамашна разлика у платежним могућностима. Истраживања специјализованих агенција показују да и богати штеде, па је проценат оних галантних купаца неупоредиво мањи у односу на остале потрошаче.

– Уштеда је термин који су усвојили и потрошачи у развијеним земљама. За неколико евроцента разлике у цени купац је спреман да иде и на други крај града у набавку. У срединама које имају бољи стандард, неупоредиво виши од нашег, штеди се управо на храни, јер већина грађана жели да новац троши на културна дешавања, путовања и томе слично – каже Драган Филиповић, директор "Делта малопродаје".

Земље централне и источне Европе карактерише осам основних типова потрошача. На укупно десет посматраних тржишта заједнички тип је управо "штедиша" који представља 8,5 милиона домаћинстава или 17 процената посматране популације. Овај тип потрошачког понашања директно је усмерен на видљиво истакнуту цену производа, различите специјалне понуде и акције – резултат је истраживања о куповним навикама које је спровео ГФК. Истраживање се, иначе, спроводи у домаћинствима на националном и репрезентативном узорку сваке од земаља које су укључене, и то на хиљаду "кућних менаџера", односно особа које су задужене за одлуке о куповини.

Иако је штедиша најчешћи тип потрошача у земљама централне и источне Европе, истраживање је показало да се њихов број разликује од земље до земље. Најзаступљенији су у Румунији, чак 29 одсто, и Бугарској – 23 процента. У нашој земљи тај број је умерен – 16 одсто, а у Чешкој 11 процената. У Хрватској и Мађарској их је најмање – осам, односно девет одсто у односу на укупну популацију која је обухваћена истраживањем.

Према својевремено урађеном пилот-истраживању Института за тржишна истраживања из Београда на шест до тада највећих трговинских кућа (без "Метроа" и "Темпа"), показало се да наш потрошач није изгубио добре критеријуме за куповину. Многи памте боље дане, али постојеће платежне (не)могућности диктирају свакодневицу највећег броја купаца.

– У динамици обављених куповина око 70 одсто потрошача купује свакодневно и ту куповину чине основни прехрамбени производи. Преосталих 30 процената могло је себи да приушти и нешто друго осим задовољења основних потреба. Оваква структура куповина се до данас незнатно променила, а то указује на још недовољну куповну моћ највећег дела становништва. У категорији свакодневних куповина најчешћи су купци с просечним примањима између 12.000 и 20.000, док се за велике центре опредељују купци са просечним платама које су више од тога – каже Владана Хамовић, стручни саветник Института за економику пољопривреде.

Тада, а и сада, при опредељивању за куповину у одређеној трговинској кући најјачи адут је цена и начин плаћања, а затим следе близина продајног објекта, што указује да највећи део потрошача своју свакодневни пазар обавља у "трговини на ћошку". За остале куповине, једанпут до двапут месечно, потрошачи који то себи могу да приуште одлазе у велике тржне центре где се такође гледа пре свега на цене и квалитет, а затим и на љубазност особља, понуђени асортиман производа, укупну снабдевеност, пријатност амбијента, прегледност простора, радно време, могућност паркирања возила и укупан имиџ одређене трговинске куће, показало је ово истраживање ИЗИТ-а.

Истраживање типологије купаца је такође показало да број домаћинстава која користе аутомобил при куповини намирница и непрехрамбене робе (укупно 21 милион) расте на тржиштима централне и источне Европе. То је, иначе, више од 40 одсто посматране популације и показује да ови купци имају више могућности избора места за главне куповине, односно да су осетљивији на ценовне разлике у различитим форматима трговине.

– У најмобилније и ценовно најосетљивије купце спадају Чеси, Мађари, Словаци и Пољаци где је око 60 одсто купаца углавном оријентисано на цене при избору места за куповину. С друге стране, бугарска и румунска домаћинства не стављају квалитет продајног окружења (аранжирање и чистоћа) међу приоритетне факторе у куповини.

Код нас се још у избору трговине најчешће рачуна на цене. Међутим, искуство великих овдашњих трговаца је потврдило да наши потрошачи цене богат асортиман, услугу и комплетан имиџ трговине за коју се опредељују. Када је реч о вредности куповине, највише је оних који пазаре више него што су у могућности, користећи се задуживањем и другим погодностима у плаћању.