Ušteda na prvom mestu

U želji da uštedi gde god je moguće, ali i zbog nedovoljne kupovne moći, prosečan potrošač u Srbiji tačno zna šta hoće. Pošto nema mogućnosti za troškarenje, spreman je da obiđe više prodavnica ne bi li našao ono što mu treba... i još po nižoj ceni. Kao i svuda u regionu, uz rastuću konkurenciju, on prati trendove u trgovini, stiče nove navike i nov stil kupovine. Sve ovo rezultat je istraživanja koje je sproveo GFK grup, jedna među četiri vodeće marketinško-istraživačke kompanije u svetu.

Naš kupac je u trendu, reklo bi se, baš kao i prosečan zapadnoevropski potrošač. Jedino što ih u tom smislu deli jeste pozamašna razlika u platežnim mogućnostima. Istraživanja specijalizovanih agencija pokazuju da i bogati štede, pa je procenat onih galantnih kupaca neuporedivo manji u odnosu na ostale potrošače.

– Ušteda je termin koji su usvojili i potrošači u razvijenim zemljama. Za nekoliko evrocenta razlike u ceni kupac je spreman da ide i na drugi kraj grada u nabavku. U sredinama koje imaju bolji standard, neuporedivo viši od našeg, štedi se upravo na hrani, jer većina građana želi da novac troši na kulturna dešavanja, putovanja i tome slično – kaže Dragan Filipović, direktor "Delta maloprodaje".

Zemlje centralne i istočne Evrope karakteriše osam osnovnih tipova potrošača. Na ukupno deset posmatranih tržišta zajednički tip je upravo "štediša" koji predstavlja 8,5 miliona domaćinstava ili 17 procenata posmatrane populacije. Ovaj tip potrošačkog ponašanja direktno je usmeren na vidljivo istaknutu cenu proizvoda, različite specijalne ponude i akcije – rezultat je istraživanja o kupovnim navikama koje je sproveo GFK. Istraživanje se, inače, sprovodi u domaćinstvima na nacionalnom i reprezentativnom uzorku svake od zemalja koje su uključene, i to na hiljadu "kućnih menadžera", odnosno osoba koje su zadužene za odluke o kupovini.

Iako je štediša najčešći tip potrošača u zemljama centralne i istočne Evrope, istraživanje je pokazalo da se njihov broj razlikuje od zemlje do zemlje. Najzastupljeniji su u Rumuniji, čak 29 odsto, i Bugarskoj – 23 procenta. U našoj zemlji taj broj je umeren – 16 odsto, a u Češkoj 11 procenata. U Hrvatskoj i Mađarskoj ih je najmanje – osam, odnosno devet odsto u odnosu na ukupnu populaciju koja je obuhvaćena istraživanjem.

Prema svojevremeno urađenom pilot-istraživanju Instituta za tržišna istraživanja iz Beograda na šest do tada najvećih trgovinskih kuća (bez "Metroa" i "Tempa"), pokazalo se da naš potrošač nije izgubio dobre kriterijume za kupovinu. Mnogi pamte bolje dane, ali postojeće platežne (ne)mogućnosti diktiraju svakodnevicu najvećeg broja kupaca.

– U dinamici obavljenih kupovina oko 70 odsto potrošača kupuje svakodnevno i tu kupovinu čine osnovni prehrambeni proizvodi. Preostalih 30 procenata moglo je sebi da priušti i nešto drugo osim zadovoljenja osnovnih potreba. Ovakva struktura kupovina se do danas neznatno promenila, a to ukazuje na još nedovoljnu kupovnu moć najvećeg dela stanovništva. U kategoriji svakodnevnih kupovina najčešći su kupci s prosečnim primanjima između 12.000 i 20.000, dok se za velike centre opredeljuju kupci sa prosečnim platama koje su više od toga – kaže Vladana Hamović, stručni savetnik Instituta za ekonomiku poljoprivrede.

Tada, a i sada, pri opredeljivanju za kupovinu u određenoj trgovinskoj kući najjači adut je cena i način plaćanja, a zatim slede blizina prodajnog objekta, što ukazuje da najveći deo potrošača svoju svakodnevni pazar obavlja u "trgovini na ćošku". Za ostale kupovine, jedanput do dvaput mesečno, potrošači koji to sebi mogu da priušte odlaze u velike tržne centre gde se takođe gleda pre svega na cene i kvalitet, a zatim i na ljubaznost osoblja, ponuđeni asortiman proizvoda, ukupnu snabdevenost, prijatnost ambijenta, preglednost prostora, radno vreme, mogućnost parkiranja vozila i ukupan imidž određene trgovinske kuće, pokazalo je ovo istraživanje IZIT-a.

Istraživanje tipologije kupaca je takođe pokazalo da broj domaćinstava koja koriste automobil pri kupovini namirnica i neprehrambene robe (ukupno 21 milion) raste na tržištima centralne i istočne Evrope. To je, inače, više od 40 odsto posmatrane populacije i pokazuje da ovi kupci imaju više mogućnosti izbora mesta za glavne kupovine, odnosno da su osetljiviji na cenovne razlike u različitim formatima trgovine.

– U najmobilnije i cenovno najosetljivije kupce spadaju Česi, Mađari, Slovaci i Poljaci gde je oko 60 odsto kupaca uglavnom orijentisano na cene pri izboru mesta za kupovinu. S druge strane, bugarska i rumunska domaćinstva ne stavljaju kvalitet prodajnog okruženja (aranžiranje i čistoća) među prioritetne faktore u kupovini.

Kod nas se još u izboru trgovine najčešće računa na cene. Međutim, iskustvo velikih ovdašnjih trgovaca je potvrdilo da naši potrošači cene bogat asortiman, uslugu i kompletan imidž trgovine za koju se opredeljuju. Kada je reč o vrednosti kupovine, najviše je onih koji pazare više nego što su u mogućnosti, koristeći se zaduživanjem i drugim pogodnostima u plaćanju.