Добро јутро, добар дан

Биће то, изгледа, борба непрестана. Код кога ће гостовати ресорни министар а код кога државни секретар, у који ће студио доћи директор спортског клуба а у који његов заменик... Чији ће лутајући репортер први стићи на место на коме има посла за полицију, ко ће први с Интернета „скинути” аматерски видео снимак неке светске катастрофе... Где ће се појавити чувени странац, гост Београда, а где организатор његове посете...

Судећи по почетку недеље, а мерено на овај начин, ТВ Пинк је у благој предности у односу на РТС.

Али за укупан утисак о Јутарњем програму ваља у обзир узети и друге ствари. Оне које су исте – и њих је највише: редовни блокови вести, учестале временске прогнозе, прикази културних догађаја по систему „синоћ у граду”, прелиставање дневне штампе, сервисне информације, највише о саобраћају, извештаји из Хитне помоћи, репортаже из „наших крајева”, покоји запис о необичним занимањима, навикама, хобијима...

Онда је, наравно, једино право питање како се набројано пласира и предочава, колико је гледаоцу пријемчив и прихватљив начин комуникације на који му се обраћају. А ту је пресудна улога водитеља.

У водитељском пару Срђан Предојевић – Јована Јанковић видела је Телевизија Пинк најјачи адут за нови продор у јутарње освајање публике. Рачунала је, вероватно, на популарност коју су они претходно стекли у Радио-телевизији Србије. Имајући по свој прилици у виду и то да о умећу, стилу, пријатности, изгледу ово двоје новинара има различитих, па и сасвим опречних мишљења. Тако ће и остати, јер и они су, мењајући ТВ кућу, остали исти. Али Информативна редакција уреднице Тање Јордовић добила је нов простор и изазован задатак, и ту се врло добро показала. Потврдила је да, кад је реч о информисању у ужем смислу и о класичним емисијама попут „Дневника”, ТВ Пинк може да држи корак са стандардима постављеним у РТС-у.

Јавни сервис ипак не мора да брине. Његов Јутарњи програм са Наташом Миљковић као водитељком добио је на непосредности, шарму и извесној присности, а у погледу садржаја сачувао сва она обележја која су га учинила ваљаним. Реч је колико о одабраним темама и саговорницима, толико и о широкој дописничкој мрежи која ревносно „сервисира” овај први дневни информативни пакет у низу наслова који следе током 24 сата.

Не мора да брине ни Студио Б који је од свог јутарњег направио заправо цео преподневни програм. Ауторима тог петосатног „Добар дан” мора бити посебно мило кад примете шта су све од њих „преписали” по другим велеградским и републичким ТВ кућама.