Масакрирана породица Мишковић

НОВИ САД – Врело летње вече у Вајској, у уторак, 25. јула ове године, остаће заувек у памћењу житеља овог села у општини Бач по четвороструком убиству.

Догодила се трагедија каква се не памти на овим просторима: отац и три сина као снопље су један за другим падали на ледини испред једне од трошнијих кућа у Улици Пере Сегединца.

Недалеко од њих још два мештанина су се, погођени мецима из аутоматске пушке, срушила на земљу. Ни њихове ране нису безазлене, али, према последњим информацијама, нису животно угрожени.

Епилог масакра званично су јуче саопштили Секретаријат унутрашњих послова у Новом Саду и Окружни суд у овом граду, чији је дежурни истражни судија Ненад Симовић обавио увиђај на месту трагедије.

Ефикасном акцијом припадника полиције из полицијских управа у Новом Саду и Сомбору, полицијске станице у Оџацима, Управе криминалистичке полиције МУП-а Србије и Специјалне антитерористичке јединице, 26. јула ухапшени су Зоран Нађ (31) и Фрања Нађ (44), син и отац из Вајске, због постојања основане сумње да су извршили кривично дело тешко убиство.

Како прецизирају у полицији, прексиноћ око 20.20 часова, у Улици Пере Сегединца, где живи породица Нађ, пред Зоранову и Фрањину кућу дошао је Имре Мишковић (46), заједно са своја три сина – Гораном (22), Зденком (27) и Бобаном (18). Ове две породице су у блиском сродству (осумњичени Зоран Нађ је, како незванично сазнајемо, пуцао заправо у свог течу и браћу).

Према полицијским изворима, Мишковићи су дошли испред куће осумњичених "у намери да се са њима физички обрачунају због нерашчишћених имовинских односа у вези с издржавањем особе Е. Н. из Вајске". Након краћег вербалног сукоба, Зоран и Фрања су побегли у кућу, а Мишковићи – Имре, Горан, Зденко и Бобан су покушали да уђу за њима. Одмах потом, из куће је изашао Зоран Нађ и са више хитаца појединачном паљбом из аутоматске пушке марке ,,застава" убио Имра, Зденка, Горана и Бобана. Они су пребачени у Дом здравља у Бачу, али су лекари могли само да констатују смрт.

У непосредној близини места трагедије задесио се већи број грађана који су покушавали да одврате Зорана од овог чина, а неки од њих су и кренули према њему. Тада је, међутим, он запуцао и у њиховом правцу и тешко ранио Жељка Ј. (36) и малолетног Г. Ћ. (12), обојица из Вајске. Том приликом малолетни Г. Ћ. је задобио устрелну рану на грудима, док је Жељко Ј. знатно теже рањен и налази се на Клиници за грудну хирургију Института у Сремској Каменици.

После масакра Зоран је заједно са оцем побегао, али су их припадници полиције пола сата после поноћи пронашли у оближњем насељу Дероње, у општини Оџаци. Приликом хапшења код њих је пронађена и одузета аутоматска пушка којом је почињен злочин, па ће одговарати и због кривичног дела недозвољено држање оружја и експлозивних материја.

Како нас је обавестио портпарол новосадског СУП-а мајор Стеван Крстић, рад на расветљавању свих околности под којима се догодила трагедија полиција интензивно наставља. Истражни судија је за данас у новосадској Палати правде заказао саслушање осумњичених, па ће после тога, како се очекује, бити познати и детаљи крвавог догађаја.

Када је реч о осумњиченом Фрањи Нађу, на пример, он се сумњичи за исто кривично дело као и његов син, иако није пуцао. Незванично, међутим, сазнајемо да је Фрања осумњичен зато што је подстрекивао Зорана на кривично дело, а после злочина га је штитио.

Славољуб Живковић

--------------------------------------------------------------------------

Рафали због бабине куће

Вајска, Бач – У Вајској, селу са око три и по хиљаде житеља, надомак Бача. од уторка, 25. јула, влада очај и неверица да се у њиховом доста сложном и богатом месту могао догодити до сада незабележен злочин, и то међу блиским сродницима. Место злочина је и даље под полицијским надзором, а у Вајску непрекидно долазе разне новинарске и ТВ екипе желећи да проникну у мотиве злочина.

– Мој брат Имре се успешно са својим синовима бавио продајом секундарних сировина, односно отпадом. Са Зораном и Фрањом Нађом који су радили исти посао, као и са рођацима, имао је доста добар однос – видно потресен прича брат и стриц побијених Фрања Мишковић. – Те злосрећне вечери су се нашли да се договоре ко ће бринути о њиховој баби и коме ће остати њена кућа. Кад су почели да се разилазе, Фрања је испровоцирао моје и свађајући се довикнуо сину Зорану да донесе пушку и побије их, што је овај веома брзо и без милости учинио. Кад га је рањени Имре молио за живот, Зоран му је пришао и пуцао поново у њега, да га докрајчи, као што је учинио и са мојим братићима. Онда су побегли у атар јер су се бојали освете и потере за коју су мислили да ћемо организовати ми Мишковићи, којих има много у Вајској. Претила је опасност да се неки наши рођаци освете палећи куће Нађевих, што би прерасло у још већу трагедију. Могло је да буде свега...

Иза Имреа Мишковића и његова три сина остали су супруга Марија, три снахе, шесторо унучади и још нерођено седмо, које носи супруга најмлађег убијеног, осамнаестогодишњег Бобана.

– Ми Мишковићи смо се за суботу, 29. јула, спремали за велико весеље јер је требало да се ожени Зденко, син нашег брата Дамира. У сватове је позвано више од 700 рођака и гостију и припреме су дошле до самог краја. Уз све неопходно, наручена је тона разних торти и колача. Но, од свега тога неће бити више ништа. Уместо у сватове, спремамо се за велике сахране наших Имреа, Бобана, Горана и Зденка – рекао је дрхтавим гласом Фрања Мишковић.

Светозар Томић