Мале странке и даље остају у игри

Од тренутка када се почело говорити о томе да Скупштина Србије треба да донесе декларацију о осуди злочина у Сребреници, лидер Јединствене Србије Драган Марковић Палма је тврдио да његова партија неће гласати за такав документ ако не буду осуђени и сви други злочини почињени на простору бивше Југославије. У ПУПС-у су, пак, тражили да из овог документа буде изостављена реч геноцид како би га њихови посланици подржали. И једнима и другима коалиција чији су део мора на неки начин изаћи у сусрет. Декларација о Сребреници само је последњи у низу уступака који је Демократска странка као стожерна странка владајућег блока чини мањим партијама како би неки документ, закон или одлука прошла скупштину.

Према речима Цвијетина Миливојевића, директора пи-ар агенције „Прагма”, ДС се понаша као доброћудни делфин који на леђима носи много риба паразита које саме не да не могу прећи цензус него не могу ни да се приближе цензусу. А све под геслом да неће са Николићем, радикалима и Коштуницом, али да могу са санџачким националистима, са националистима Јединствене Србије који су настали из Арканове странке, са странкама националних мањина које су по природи ствари националистичке странке, као ни са Либерално-демократском партијом, која је анационална странка. То је порука коју више не разумеју ни највећи фанови ДС-а, каже он.

„Ово што ДС чини две године, а обећава да ће чинити и до краја мандата, фактички је посао у корист властите штете. На тај начин ДС одступа од свог програма и идеологије и основне политичке поруке”, сматра Миливојевић. Он подсећа да су два буџета једва донета и то уз помоћ гласова посланика који нису део владајућег блока пошто су ДС-у у тим случајевима подршку отказали коалициони партнери.

„Први буџет 2008. године је донет уз помоћ гласова Српске радикалне странке којој је обећано враћање мандата које су узели ’напредњаци’. Буџет за 2009. годину је усвојен са срамотном већином од 127 гласова и то тако што су за њега гласала двојицa посланика који нису изашли на изборе”, каже Миливојевић.

Уцењивања је, истиче, било и у вези са војвођанским статутом. ДС је попустиo захтевима дела своје странке у Војводини, али и Лиге социјалдемократа Војводине толико да се вероватно и сам председник Тадић постидео такве „капитулације” па је тог дана када је усвојен статут он у Сремској Митровици отварао Сирмијум. И са регионализацијом је направљен компромис у корист бошњачких странака па је број региона промењен такорећи преко ноћи.

За Зорана Лучића, програмског директора Цесида, извесно је да ће мале странке и после нових избора имати велики уцењивачки потенцијал. Наиме, према истраживањима јавног мњења, рејтинг две водеће странке, ДС и Српске напредне странке, је укупно око 65 одсто тако да ниједна од њих неће моћи самостално да формира владу па ће мале партије опет бити „у игри” као језичак на ваги.

Он подсећа да ДС не би добиo ни прошле изборе да није изашao у коалицији. Ни убудуће, како каже, неће се битно смањити број странака које учествују у власти јер све оне имају своје место на политичкој сцени.

„Странка која доноси и два одсто гласова је важна јер и један глас у парламенту може бити пресудан. Увек ће бити мањих странака са којима ће се правити дилови и увек ће са њима бити проблема. То је заплет оваквог изборног система где поред две доминантне имате и мање странке”, каже Лучић.

Миливојевић наглашава да уз имиџ ДС-а као једне модерне европске странке не иде оваква врста трговине. Он сматра да је политички мазохизам то што се некада дешава да је важнији глас једног посланика који је у појединим случајевима и нерегуларно у саставу скупштине него глас стотинак посланика ДС-а. Зато је, како каже, ДС одавно требало да распише ванредне изборе. Најбоље би било да је то учињено крајем прошле године када је имало шта да се капитализује, попут визне либерализације и одмрзавања ССП-а. ДС, према његовом мишљењу, нема више шта од шаргарепа да понуди бирачима, али још има солидну стартну позицију. Отезање са ванредним изборима у ситуацији када је потпуно јасно да је промењен однос снага на политичкој сцени, Миливојевић тумачи такође као резултат уцењивачког капацитета малих странака.

----------------------------------------------------------

На крају се све своди на трговину

У Србији је проблем што ниједна странка нема тврду идеологију и не држи се неких принципа већ сви гледају да од других уштину део бирачког тела, шта показују истраживања јавног мњења, и онда се додворавају бирачима. Тако се на крају све своди на трговину, каже Зоран Лучић.