Снажан отпор Хезболаха

Од нашег сталног дописника
КАИРО, 26. јула – Док су очи међународне заједнице упрте у Рим, где светски моћници покушавају да нађу решење за рат у Либану, на фронту се крвопролиће наставља још већом жестином. Огорчене борбе воде се између Хезболаха и израелске војске у јужном Либану око упоришта либанских милитантиста. Арапски медији јављају о 12 погинулих израелских војника. Либански званичници су у међувремену потврдили да су четворица посматрача УН настрадала када су у току ноћи израелски авиони погодили њихову осматрачницу.

Најтеже битке забележене су код Бинт Џибејла. Ово место има симболичан значај за милитантисте, као један од центара отпора војној окупацији Израела која је трајала од 1982. до 2000. године. Очито је да израелске снаге наилазе на неочекивано снажан отпор. Уколико би број погинулих војника био потврђен, онда би то био највећи губитак људства који је израелска војска претрпела у једној појединачној акцији.

Министар одбране Амир Перец синоћ је наговестио да је Израел одлучан да створи безбедносну зону на граници са Либаном, све док се или Хезболах не разоружа, или неке међународне снаге са јасним мандатом не замене досадашњу посматрачку мисију Унифил.

У ноћашњем нападу израелске авијације погинула су четворица "плаваца", Кинез, Аустријанац, Канађанин и Финац, што је изазвало најоштрије реакције генералног секретара УН Кофија Анана. Он је чак тај напад назвао "намерним".

Израелски премијер је позвао телефоном Анана, изразио му жаљење, али и запрепашћење због наведене квалификације генералног секретара. Олмерт је обећао хитну истрагу, у складу са Анановим захтевом.

Несмањена жестина сукоба мобилисала је у тражењу решења за кризу пре свега умерене арапске режиме, Саудијску Арабију, Египат и Јордан, од којих последње две једине међу Арапима имају мировни споразум са Израелом.

Египатски председник Хосни Мубарак и саудијски краљ Абдула одржали су јуче хитни састанак у Ријаду како би усагласили своје ставове пред данашњу конференцију у Риму. Ове две, иначе, ривалске владе, које се боре за примат у арапском свету, имају јединствен став о либанској кризи. У најкраћем, тражи се хитна обустава ватре. Ријад и Каиро одбацују ратове који се воде "у име и за интерес неких других регионалних сила", што би могло бити схваћено као индиректна критика на рачун Ирана. Две земље су раније већ упутиле жаоку на рачун Хезболаха, као стране која је одговорна за покретање најновијег таласа насиља.

Израел је званично објавио да је Хезболах отмицом двојице израелских војника 12. јула приморао јеврејску државу да се нападом на Либан брани од милитантиста у тој земљи.  Израел и САД тврде да хезболахе наоружава режим шиитских мула у Техерану. У Сирији хезболаси такође уживају политичку подршку, а претпоставља се да дотур, претежно, иранских ракета које се испаљују на градове и насеља у Израелу иде преко аеродрома у Дамаску.

Саудијски краљ Абдула је након сусрета са Мубараком објавио да је двор спреман да понуди Либану економску помоћ у вредности од милијарду и по долара, и то 500 милиона за реконструкцију ратом уништене инфраструктуре, док је милијарда намењена Централној банци Либана за оживљавање економије. Претпоставља се да штете нанете Либану у двонедељном рату достижу две милијарде долара. Туристи, један од главних извора прихода те земље од 3,6 милиона становника, и страни инвеститори, беже из ратног пакла главом без обзира.

Египатски "Црвени полумесец" послао је два авиона помоћи, у води, гориву, храни и медицинској опреми. У Бејрут је данас слетео и један јордански војни авион, да би у Аман отуда превезао најтеже повређене цивиле. Процена је да их има око 2.000.

Критике упућене на рачун Хезболаха изазвале су протесте у арапској јавности. Посматрачи се слажу да радикалне екстремне групе у арапском свету користе огроман број арапских жртава, посебно цивила у Либану, који се процењује на око 400, као средство за њихову политичку промоцију и оштрицу у борби против умерених режима, у првом реду у Египту, Саудијској Арабији и Јордану.