Јаја у „папирном оделу”

Док се спремала за повратак из Токија кући у Београд, Бранка Павићевић је врло брижљиво у једну кутију спаковала и необична шарена јаја. Са осталим покућством, због пресељења након дипломатске службе свог супруга, у такозваним контејнерима и јаја су „прешла” километре и километре до наших крајева.

Још десетак комада их је остало из те прве збирке, с обзиром на то да су Павићевићи стигли из Јапана 1998. после пет година проведених у овој далекој земљи. Увек пред Ускрс ова маштовита жена обнови залихе украшених рукотворина. На Далеком истоку Бранка је први пут видела кутије и јаја украшена „ваши” техником, која подразумева облагање посебним папиром.

− С тим што ја радим са правом љуском, пошто јаје прво испразним. Пробушим врх и дно јајета, да рупица буде врло мала, неколико милиметара, а онда кроз њу изађу беланце и жуманце. Потом јаја украшавамна традиционални начин, који се примењује и у изради честитки, паковања, декоративних кутија, колажа, змајева, свуда где неко пожели светли и жив дизајн – истиче Бранка Павићевић.

Јаје се лагано обложи хартијом која се натапа посебним скробним лепком. Понекад у те сврхе послужи и папирна салвета, додаје наша саговорница. Врло је битно да се пажљиво истискују мехурићи и сувишни лепак, а да се при том „тапете” по љусци не поцепају и не оштете. Када се осуши украсни слој, на ред долази лакирање, опет посебним лаком који нема јак мирис, и за крај следи – сушење.

− Најбоље се ради са белим јајима, мада ме на пијаци редовно продавци упозоре да је та љуска слаба и да је боље да узмем она жућкаста јаја, мислећи да ћу да их кувам и бојим за Ускрс класичним бојама из кесице – наводи Бранка Павићевић.

− Ову технику украшавања први пут сам видела у у дипломатском клубу где су се дружиле жене дипломата на служби у Јапану. Лепота те технике заправо је у необичном дезену папира, оригиналности. Буде ту цветних мотива, геометрије. Прошла сам један краћи курс који је у том клубу организован да би јаја била продата у хуманитарне сврхе. Мени се то свидело и касније сам радила за себе − објашњава Бранка.

Када се вратила у Београд, каже, увек пред Ускрс, уобичајила је да седне и папиром и лепком украси на десетине јаја, углавном ноћу („Па онда касним обавезно на посао!”), којима напуни чинију и стави је на сто као украс, тако да неки гости полазећи кући добију и врло оригиналан поклон. Бранка скува и обоји на традиционални начин још јаја, наравно обавезно и чуваркућу. Ћерке Марина и Марија увек строго одмере њене јајолике креације, али је редовно охрабрују да их украси још више, још...

Колико времена изискује једно јаје, интересујемо се. Каже да је стотинак комада, колико их је било у великој чинији, урадила за две недеље.

− Најдуже траје припрема за украшавање, дакле оно пражњење и сушење љуске. Вештина облагања папира око јајета не траје дуго као ни сушење после тога. Углавном, тај благи лак, папир и лепак сам донела из Јапана, јер нисам сигурна да бих то све овде пронашла. Лак штити јаје од влаге и прашине – објашњава  Бранка Павићевић.

− Много је оних који траже да им продам јаја, јер, кажу, глупо је да улажем труд у њих да бих само поклањала. Нисам их излагала у галеријама јер бих морала да будем члан ликовног или удружења примењених уметника, а ја то нисам, јер сам завршила медицинску школу, смер за лаборантског техничара, и радим на Ветеринарском факултету. Мада сам се током школовања врло често појављивала на такмичењима са својим вајарским радовима, мозаицима, витражима и сликама – радо се сећа наша саговорница.

Јапан је земља у којој се Бранка „пронашла”, Токио јој је одговарао по енергији, невероватним идејама које је видела, одушевљена је људима, њиховим размишљањима.

− Можда их је тешко разумети, али када их једном схватиш заволиш их као ја. Освојила ме је њихова једноставност. Дискретни су, не говоре директно шта мисле јер је то за њих непристојно, али знају да похвале. Воле када је неко необичан, креативан, посебан. Када виде нечији таленат, храбре га, бодре, умеју да награде – објашњава Бранка.

Зато и не чуди да је сликала аквареле и темперама дочаравала традиционалне јапанске мотиве, птице, необично цвеће. Чак су јој и шкољке служиле као подлога за сликање.

Р. Поповић