Универзалнo о пропасти

Иво Баленовић (псеудоним: Ален Бовић), аутор романа „Метастазе”, који је попут књижевне бомбе одјекнуо у Хрватској, није очекивао оно што је уследило: режисер Бранко Шмит је прошле године снимио истоимени филм, који је одмах проглашен хрватском верзијом „Трејнспотинга”, а екранизација његовог дела је наишла на позитиван пријем и у Србији, на овогодишњем Фесту, када је редитељу припала и награда „Политике”. Није ни чудо, с обзиром на то да кроз Баленовићев роман дефилују ликови који би врло лако могли да буду смештени на Карабурму, уместо што краду, пију и дрогирају се у загребачком радничком кварту Пешченица.

Иво Баленовић, који је ових дана боравио у Београду да би промовисао своју књигу, рођен је 1969. године и по професији је гинеколог, тренутно запослен у једној приватној загребачкој клиници. Каже да је одлучио да пише о друштвеном дну Хрватске, осећајући да је оно што се дешава са главним ликовима, Крпом, Филипом, Кизом и Дејом, у ствари најнормалнија појава у друштву. Баленовић је изабрао да пише под псеудонимом јер му је, с обзиром на тематику и оштру критику друштва, било лакше да под другим именом спречи, пре свега, аутоцензуру. Планирао је и да се не експонира сувише у јавности, али му то није пошло за руком.

– Дрога, криминал, насиље у породици и мржња према сваком ко је мало другачији, био то Србин, црнац или Циганин, све је то, на жалост, нормално. То су људи који проводе дане у кладионицама, испијају пиво испред драгстора са ратним инвалидима – говори Иво Баленовић.

Наш саговорник каже да је жалосно то што размишљања његових јунака нису само размишљања људи са социјалног дна, него и људи који су на вишој друштвеној лествици.

– Не кажем да сви тако мисле, али један добар део високообразованих људи и људи на функцијама тако размишљају и тако се понашају. Насилни су према женама и свима који су другачији – каже Баленовић.

Баленовић је у свом роману, који из првог лица „пише” Филип, залечени наркоман, испричао универзалну причу о пропасти једне изгубљене генерације. Аутор, бранећи своје ликове, каже да ни они сами нису толико криви што су такви.

– Описао сам једну генерацију која се није баш снашла у животу. Њима се рат десио у њиховим најбољим годинама, изгубили су младост, остало им је да се окрену дроги и алкохолу – говори Баленовић.

Српској публици свакако је занимљив лик Деје, Србина и хероинског зависника, кога често малтретира Крпа, лик насилног навијача, иако су пријатељи.

– Дејо је син официра, Србина, и његов отац живи у свом свету, за њега су и даље живи и Југославија и друг Тито. Дејо је послужио и да до изражаја дође Крпин црни хумор. Али, Крпа је такав, он малтретира све, своју жену, Србе... – објашњава Баленовић.

Иво Баленовић је, опет под псеудонимом Ален Бовић, прошле недеље у Хрватској објавио нову књигу, под насловом „Људождер вегетаријанац”. Радња је, каже он, смештена у докторски миље.

– Они који су је читали кажу да су „Метастазе” књига за децу у односу на мој нови роман. Радња је смештена у загребачку клинику, главни лик је лекар гинеколог, који је заправо једна морална наказа, који ради све не би ли дошао да моћи и новца. Кривотвори налазе, подваљује колегама, на крају га та његова похлепа одводи на Тајланд где се бави илегалном трансплантацијом органа. Други лик из књиге, његов пријатељ полицајац, још је гори него он. Шверцује заплењену дрогу и такве ствари – каже Баленовић. И напомиње да није имао проблема са колегама докторима, осим што су се неки распитивали шта пише, а било је и предлога да можда не би требало да се бави том тематиком.

Први Баленовићев роман у Србији објавила је издавачка кућа „Ред Бокс”. Аутор који је са гинеколошке клинике ушао у литературу каже да никад није био на хероину, за разлику од многих његових познаника и пријатеља.

С. Стаменковић