„Земунац” открива нерешене злочине

Информација о оружју, које је полиција нашла недалеко од предузећа „Икарбус” у шуми код аутопута, потекла је од једног од припадника такозваног земунског клана, рекао је за „Политику” Ивица Дачић, министар полиције. Жандармерија је наставила са претрагом терена, јер полиција има сазнања да се у близини налази још сакривеног оружја.

– Поред веће количине наоружања које је „земунски клан” украо 5. октобра 2000. године из полицијске станице у Улици мајке Јевросиме, оружја има и са других страна. То је велика количина наоружања које се могло користити у различите сврхе. Питање је где је остатак и на који је начин дошло у њихове руке. Жандармерија и даље претражује терен, али је то доста тешко јер је прошло десет година од тада, због чега те информације нису више оперативно прецизне и тачне као некада – објаснио је Дачић не желећи да открије који члан некада моћног „земунског клана” сада сарађује са полицијом.

Према речима министра, чињеница да је првог дана нађен део оружја значајна је, јер ће полиција моћи да испита да ли је из њега извршено неко кривично дело. Дачић је додао да полиција, односно посебан тим који се тиме бави, проверава све информације које добија о одбеглим припадницима „земунског клана”.

– Информације о „земунцима” који су у бекству су различите и све их проверавамо. Било је више потрага за њима и током прошле године, али се испоставило да нису биле баш тачне – изјавио је Дачић.

Специјалном тужилаштву, како смо већ писали, у новембру прошле године обратио се један од осуђених чланова „земунског клана” са тврдњом да је спреман да призна кривицу за убиство сведока сарадника Зорана Вукојевића као и да сведочи о саучесницима, уколико би му суд доделио статус сведока сарадника. Тај члан клана, чији је идентитет познат нашој редакцији, изјавио је да може да помогне у расветљавању других злочина ове криминалне групе који још нису судски процесуирани. Његова изјава односила би се само на решавање нових кривичних дела и ни на који начин не би мењала чињенично стање утврђено у претходним судским поступцима.

Према Законику о кривичном поступку постоји могућност да се правноснажно осуђене особе појаве као сведоци у неком другом поступку, по процени тужиоца. Према закону сведок сарадник не може да буде неко ко је осуђен као организатор криминалне групе, а не може ни онај ко је осуђен на максималну казну затвора од 40 година. Остали припадници криминалног клана могу да буду предложени за добијање овог статуса. Интерес осуђеног је у томе што може да рачуна да ће му бити изречена блажа казна, уколико би у новом поступку, где је искључиво сведок, дао исказ којим би допринео наводима оптужбе. Тужилац тада има обавезу да поднесе суду предлог за преиначење правноснажне пресуде без понављања поступка, а суд може одлучити да осуђеном умањи казну најмање за једну половину, па чак и више.

Информације да се поред аутопута налази закопано оружје, нису нове за полицију, а има индиција да је овај терен послужио и за сакривање лешева. Ископавања поред аутопута, недалеко од Добановаца, почела су 2007. године, када је Александар Симовић, један од оптужених, касније и осуђених, за злочине „земунског клана” тврдио да је на том месту закопан леш Жељка Михајловића, званог Црногорац, који је убијен 2000. године.

Симовић је изведен из затвора да би показао локације о којима је говорио, али леш није нађен иако су за налажење коришћене специјалне сонде којима се откривају масовне гробнице. Из извора блиских истрази тада се могло чути да је овај терен више пута поплављен, због чега је изглед земљишта доста промењен.

Постоји и могућност да је Михајловићев леш премештен на друго место, о чему је у истрази говорио Душан Крсмановић, тврдећи да су он и Милан Јуришић то учинили по наредби Душана Спасојевића, после изласка из затвора 2001. године. Вођа „земунаца” је страховао да за овај злочин, као и место где је закопан леш, знају Марко Петровић и Никола Бајић, чланови клана у чију лојалност није био сигуран.