Уместо затвора – рад у јавном интерeсу

Како утицати на смањење пренасељености у затворима? Најлогичнији одговор је: тако што ћете утицати на разлоге који доводе до пренасељености. Повећану ефикасност полиције и правосудних органа као и пооштравање казнене политике (барем за нека кривична дела), свакако не треба мењати. Ипак, треба увести неке модалитете који неће смањити постојећу или жељену ефикасност државних органа у борби против криминала, а допринеће смањењу пренасељености у затворима. У контексту смањења притвореника од утицаја би било чешће коришћење института јемства који одавно постоји као мера осигурања присуства окривљеног али се у пракси не користи у довољној мери. Друга мера од утицаја била би чешћа примена мере забранe напуштања стана или места боравишта, тзв. кућни притвор са или без електронског надзора. Адекватна и доследна примена ових мера знатно би допринела да се притвор користи изузетно и то као последња у низу мера за обезбеђење присуства окривљеног, што сада није случај.

Уназад неколико година статистика, иначе, показује да око 40 одсто свих осуђених на извршењу казне затвора чине осуђени којима је изречена казна затвора до шест месеци. Казне од 15 дана до шест месеци сматрају се краткотрајним казнама, по правилу се изричу за лакша кривична дела и за њих су и теорија и пенолошка пракса показале да имају више негативних него позитивних аспеката. Негативни аспекти су вечна стигма осуђиваности, могућност ,,криминалне инфекције” која настаје када долази до мешања оних који су осуђени на неколико месеци и озбиљних извршилаца кривичних дела од којих је могуће ,,научити занат”, губитак посла итд. Истовремено, за лакша кривична дела могу се изрећи алтернативне санкције, нпр. рад у јавном интересу. Сигурно је да међу поменутих 40 одсто има осуђеника који апсолутно нису били подобни за алтернативну санкцију али је вероватно да неколико стотина њих јесте било подобно. Тако на пример, осуђени коме је изречена казна рада у јавном интересу, ако негде ради, може да задржи посао, ако се школује, може да настави са школовањем, а свој дуг друштву враћа кроз непосредни друштвено корисни рад. Овај осуђени неупоредиво мање кошта пореског обвезника него онај затвору, коме се морају обезбедити кревет, грејање, храна, здравствена заштита, третман, безбедност и сигурност. Треба посебно нагласити да се чешћом применом алтернативних санкција не ублажава казнена политика у друштву. Увођењем алтернативних санкција, на чему мисија ОЕБС-а већ годинама пружа подршку Министарству правде, суду се даје већа могућност избора да, у сваком конкретном случају, у зависности од личности учиниоца, тежине кривичног дела и осталих околности одреди примерену санкцију. За некога ће примерена санкција бити 40 година затвора, за некога пет година, а за некога је то триста сати рада у јавном интересу.

Један од начина утицаја на смањење пренасељености је и учесталије коришћење института условног отпуста. Тај институт се у многим развијеним европским земљама често користи, а код нас је његова примена готово занемарљива. Реч је о могућности да суд осуђеног који се налази на извршењу казне отпусти пре извршења казне која изречена пресудом, уколико испуњава неке законом предвиђене услове. Постоје осуђени који су својим понашањем током извршења казне заслужили да буду условно отпуштени међутим због неких случајева када су условно отпуштени они који нису то заслужили, судови нису ради да примењују овај институт.

На крају, део решења сигурно је и изградња нових затвора који јесу скупи, поготово у друштву којем је потребно још толико школа, болница, обданишта, путева... Ипак, држава је дужна и материјално одговорна да свакој особи лишеној слободе обезбеди хумане и достојанствене услове за живот у затвору уз пуно поштовање њихових људских права.

Ниједна од наведених мера сама за себе неће допринети смањењу пренасељености, али све заједно могу и то само ако се примењују доследно, системски и у дужем временском периоду.

Мисија ОЕБС-а у Србији је пружила подршку радној групи Министарства правде која је имала за задатак да изради Нацрт стратегије за смањење преоптерећености смештајних капацитета у установама за извршење заводских санкција и мера у Републици Србији за период од 2010–2015. године.

Правни саветник у мисији ОЕБС-а, руководилац јединице за реформу затворског система