Посланици не знају шта је ревизија

Прошлонедељну скупштинску расправу о резултатима ревизије државног буџета за 2008. најбоље илуструју речи министра просвете Жарка Обрадовића, који, с правом, констатује да је „извештај позитиван”, али да ће коначну реч, ипак, дати судије за прекршаје. Из тога произлази да ће струковну оцену државне ревизије, као врхунске контролне институције, о пропустима корисника буџетских средстава дати судија за прекршаје, орган који ни крив ни дужан мора да се тиме бави. Али, и то смо ми. Да добру идеју и тековину развијеног света због ситне политике, ако треба, и у блато бацимо, каже за наш лист проф.др Љубиша В. Станојевића са Катедре за рачуноводство и ревизију Универзитета „Сингидунум” и поставља питање –да ли је са овако делимично и некомплетно урађеним ревизијама требало уопште да се иде у Скупштину на било какву расправу?

– За прекршаје, које је у анкети буџетских корисника „открила” државна ревизија, било је довољно да се старешинама тих органа, односно, како је рекао и сам премијер Мирко Цветковић по првом обелодањивању извештаја, „књиговођама” скрене пажња на пропусте у вођењу или књижењу промена на рачунима. Или, што је, такође, основна функција ДРИ, да укаже интерним ревизорима на уочене грешке у „корацима” и да их на основу тог службеног упозорења доведу у склад с правилима”, каже др Станојевић.

Овако, по њему, испада да ДРИ није испунила основну контролну функцију, пре свега, законитости и економичности трошења буџетских пара. Није реч, дакле, о неспремности ДРИ да се ухвати у коштац са суштинским проблемима коришћења буџетских ресурса, већ о недостатку стручности.

На такав закључак упућује и чињеница да је ревизија рађена на недовољном узорку иако постоје одређени методи узорковања који омогућују велику тачност закључака.

Главна примедба нашег саговорника је да је државни ревизор погрешно применио методолошке поступке ревизије државног буџета, самим тим што се његови налази односе на процедуралне, а не суштинске грешке. Он сматра да основни принцип ревизије јесте концепт материјалности. Као код кривичних дела, за све се мора имати чврст доказ и (не)дело.

– Ако налази државног ревизора нису утврдили материјалне грешке или било какву кривотворену радњу, злоупотребу службеног положаја, онда је извештај ревизије „позитиван”. Нема никаквог смисла подносити прекршајне пријаве, јер се може наложити ресорним министарствима да се процедуре исправе. Друго есенцијално питање на које државни ревизор није одговорио јесте да ли су се буџетска средства користила на економичан и сврсисходан начин? Да ли је ефекат уложених буџетских средстава, сходно тржишним критеријумима. Да ли су, рецимо, трошкови у министарствима, где је рађена ревизија, знатно већи од потребних и из којих разлога? Да државни ревизор није методолошки исправно применио поступак обављања ревизије указује и његов одговор на питање око увођења интерних контрола, где је само констатовао да је већина министарстава увела интерне контроле, што је свакако потребан, али не и довољан услов за државног ревизора да не испита адекватности уведених система интерне контроле, што је једна од његових основних функција”, упозорава др Станојевић и као „олакшавајућу” околност и самој ДРИ узима чињеницу да је ово први ревизорски извештај откако постоји ова држава, с веома скромним ресурсима, али да се такви и слични пропусти већ у следећем кораку не могу толерисати. Може се, с правом, поставити и питање сврсисходности њеног постојања ако троши новац пореских обвезника, а не бди над законитошћу њиховог трошења.

Зашто је то важно?

Према подацима Транспарент интернешнела Србија се по индексу перцепције корупције сврстава се у сам врх земља региона и бивше Југославије. Заостајање у сузбијању системске корупције, галопирајуће отуђење државног власништва, погрешне инвестиције, као и значајан проценат невладиних и неистинитих финансијских извештаја употпуњавају слику привредног амбијента Србије. У таквом окружењу мало је вероватно да обављена ревизија буџета Србије, додуше на релативно малом „узорку” ресорних министарстава може да пружи „реалне резултате”, како се може закључити из скупштинске расправе поводом извештаја државне ревизорске институције.

Недавна расправа у скупштини показала је још једну, ништа мање важну, чињеницу – да наши посланици јако мало знају шта је ревизија и чиме треба да се бави. Требало је, каже на крају разговора др Станојевић, да још једном прочитају текст закона који су сами усвојили у овом или прошлом сазиву. Можда би својим питањима ревизору, владиним представницима, али и јавности помогли да следећи извештај ДРИ, макар и у скученом обиму, буде документ којим се бар неће бавити судије за прекршаје.

----------------------------------------------------------------

Ненаменске трошаџије

ДРИ је судији за прекршаје поднела 19 пријава због ненаменског трошења новца из буџета у 2008. На списку се налази 11 садашњих и бивших министара. На „душу” им се ставља кршење закона о јавним набавкама, буџетском систему и о раду. То су све прекршаји за које је, према речима нашег саговорника, запрећена максимална казна од 50.000 динара. За тако нешто, сматра Станојевић, довољно би било да ДРИ упозори контролисане, а не да их повлачи по судовима, јер они ионако те казне неће платити из свог џепа.