Моратинос и Стајберг у „мисији убеђивања“

Од нашег дописника

Сарајево – Заменик државног секретара САД Џејмс Стајнберг и министар иностраних послова Шпаније Мигуел Ангело Моратинос допутовали су јуче у поподневним часовима у званичну посету Босни и Херцеговини коју су започели сусретом са председавајућим Председништва БиХ Харисом Силајџићем, а потом и са високим представником у БиХ Валентином Инцком. Разговори су одржани иза затворених врата.

Двојица званичника ЕУ и САД своју нову дипломатску активност у БиХ требало би да наставе данас, појединачним сусретима са лидерима политичких партија БиХ којима ће, како су најавили пред долазак у Сарајево, „понудити сарадњу и охрабрење да начине нови напредак у политичким реформама пред изборе у октобру и да раде на унапређењу евроатлантских интеграција. Амерички амбасадор у БиХ Чарлс Инглиш изјавио је да ће Моратинос и Стајнберг „настојати да убеде лидере да је прави тренутак за реформе и да ЕУ и САД желе да БиХ успе на свом евроатлантском путу, али да не могу уместо БиХ направити неопходне кораке”.

Прогнозе о могућем успеху нове мисије двојице дипломата, коју ће обележити разговори о радној верзији „Мадридске декларације” о променама босанскохерецеговачког устава, прилично су песимистичне. Дозу песимизма улива, пре свега, чињеница да текст декларације није по мери, такорећи, ни једне политичке опције у БиХ. Премијер Републике Српске Милорад Додик оценио је „да се овом декларацијом од РС траже превелики уступци, док бошњачки лидери сматрају” да она не нуди довољно за јачање државе”. Он истовремено сугерише да је „Мадридска декларација” коју је иницирало шпанско председавање ЕУ, само „један вид препакованог такозваног 'Бутмирског процеса' уставних промена које су представници РС одбили прошле године”.

Текст декларације базира се, између осталог, на провођењу пресуде Европског суда за људска права што за РС није спорно, јер она је вољна да Устав БиХ усклади са овом пресудом, односно да се преформулише одредба о избору чланова Председништва БиХ. Међутим, бошњачки политичари отворено покушавају да злоупотребе пресуду у случају „Сејдић-Финци” како би кроз уставне промене елиминисали ентитетско гласање у Представничком дому Парламента БиХ, док су за хрватске представнике прихватљиве, углавном, корените уставне реформе које би подразумевале унутрашње преуређење земље што би, како верују, решило питање хрватске равноправности у БиХ.

У могућност постизања договора, односно усаглашавања текста декларације сумња и лидер ПДП-а Младен Иванић зато што очекује да ће и овај покушај „минирати” странке из ФБиХ.

„Мислим да свима мора бити јасно да РС никада више, или барем за дуги низ година, неће моћи да прихвати оно што је било понуђено тзв. априлском пакетом уставних промена које су одбиле колеге из ”, каже он. Скептичан је и лидер СДА Сулејман Тихић, јер његова странка заступа став да би „сама расправа о садржају декларације поново у први план избацила велике разлике које постоје између политичких лидера у БиХ и неспремност да се договоре о томе”.

„То може бити само контрапродуктивно у овој години која је изборна. Када се нисмо могли у претходном периоду договорити, не верујем да ћемо то моћи учинити у изборној години”, истиче он.

Председавајући Савета министара БиХ Никола Шпирић, такође, процењује да су разговори осуђени на пропаст.

„Део бошњачке елите мисли да треба сачекати како би неко други кроз разне резолуције преобликовао БиХ, политичари из српског народа желе осигурати проходност Дејтона, хрватска политичка елита се навија на обје стране и зато се бојим да ће ово бити губљење времена”, упозорава он.

Уколико сарајевски разговори заврше неуспешно у том случају, према речима потпредседника СНСД-а Игора Радојичића, од најављеног састанка лидера у Мадриду нема ништа.

Душанка Станишић