Малаксалост и умор „прати” метеоропате

Нагла промена времена, брзи прелазак лепих сунчаних дана у кишни и хладни период,заједно са неправилном и обилном исхраном која се налазила на празничним трпезама ових дана,изазвала је бројне здравствене тегобе грађана, највише код астматичара, психички оболелих пацијената, болесника који имају проблеме са хипертензијом и реумом. Промена времена је, ипак, највише невоља донела метеоропатама, особама које тврде да временске прилике утичу на њихов организам и психичко стање. Ови људи се најчешће жале на малаксалост, умор, болове у зглобовима, мишићима, посебно на оним местима где су имали неки прелом или ожиљак од операције. Истраживања показују да 30 одсто популације спада у метеоропате, а стручњаци тврде да су средовечне особе и жене у највећој опасности од оболевања од метеоропатије.

Према речима др Јелене Поповић, из Дома здравља „Звездара”, метеоропате заиста постоје иако су их донедавно појединци сматрали фолирантима. Овде је реч о особама које окривљују временске (не)прилике за погоршање свог здравственог стања, каже наша саговорница, као и да се сматра да промене времена делују на организам преко вегетативног нервног система, а да је забележен и податак да су у данима који претходе климатским променама коронарне јединице у болницама пуне пацијената.

– Колебање атмосферског притиска, температуре или влажности ваздуха основне су компоненте које организамрегиструје пре него што смо ми тога свесни. Истраживање, које је још осамдесетих година рађено код нас, обухватило је више од 200.000 пацијената службе Хитне помоћи, а проучавао се утицај времена на различите форме болести срца. Примећено је да погоршање тегоба претходи, за чак 12 и 24 сата, појави промена времена. Рекло би се да се може предвидети када ће бити већи број пријема у болнице, па је постојао предлог да се у коронарним јединицама остави више слободних места пред промене времена како би се сместили новопридошли пацијенти. То је сада читава наука названа медицинска метеорологија, која проучава утицај времена на људе, а у последњих десетак година је дошла до изражаја – истакла је др Поповић.

Није значајно да ли се време мења на топло или хладно, већ је битно да организам реагује на саму промену јер још није стигао да се адаптира на нове услове.

Нестабилан притисак може да сузи крвни суд само за 20 одсто, што се на коронарографији не види јер није довољно порастао да би сужење било веће. А он је, каже др Поповић, пун масноћа и склон пуцању, па када до тога дође – јавља се инфаркт. Због тога је важно мерити масноће у крви чак и када не постоје евидентне срчане тегобе и уколико је потребно, треба кориговати исхрану. Занимљив је податак да се људи после кише обично боље осећају, што се има захвалити обиљу негативних јона у ваздуху, који утичу на добро расположење. Са променом временских прилика, атмосферског притиска и влажности ваздуха, у лекарске ординације све чешће навраћају хронични плућни болесници, али и они са психијатријским тегобама, које су сада у погоршању.

– То је заправо реакција на стрес, па како човек реагује на друге стресне ситуације, слично се дешава и у овој. У великим светским студијама примећено је да је на коронарнимодељењима знатно већи број пацијената у периоду смене годишњих доба.Ангина пекторис у основи представља бол у грудима, а не пробадање које пацијенти понекад наводе као тегобу приписујући је срцу. Она настаје услед промена на ситним коронарним артеријама које исхрањују срчани мишић. У ситуацији када су сужене, мања количина крви допрема срцу кисеоник и неопходне хранљиве материје, оно је слабије исхрањено што има за последицу бол у грудима, било да се јавља у миру или напору. Много већу пажњу треба обратити на ону нестабилног карактера која подразумева акутни коронарни синдром и инфаркт миокарда – истакла је др Поповић.

Стручњаци кажу да метеоропате што мање времена треба да проводе у затвореном и климатизованом простору, као и да морају да иду у честе шетње. Треба имати на уму да су физички активне особе које проводе више времена на свежем ваздуху отпорније и да на њих веома мало утичу промене атмосферских прилика.

Д. Давидов-Кесар