Руска младост у Терзића авлији

Злакуса код Ужица – У етнодомаћинству Терзића авлија у ужичком селу Злакуси, које походе многи страни гости, јуче је све врвело од малишана из Русије. Група од 90 Московљана, махом младих, са знатижељом је посматрала овдашње необичне призоре кућа и брвнара у етностилу, давнашњег бунара, музеја старина, запрежних кола и дрвених статуа, учионице са скамијама, дрвеног моста преко бистрог поточића, слике старог српског села.

Злакусу, наравно, не би добро упознали кад не би видели овдашњу грнчарију, традицију ручне израде земљаног посуђа дугу три века, па су посетили једно грнчарско домаћинство. Потом, присуствовали су концерту фолклора овдашњег Етноудружења „Завичај”, а онда у хладу старе јабуке сви пробали давнашња српска јела, наравно из земљаног посуђа.

– Овде су, уз понеког родитеља, деца из вишечланих или самохраних московских породица, као и поједини најуспешнији на школским такмичењима. Долазак им је омогућила наша организација ИПЦЕС за међународне пројекте из области културе, образовања и спорта, уз покровитељство Министарства образовања Русије и компаније „Лукоил”. Већ смо били два дана у Београду, па сада овде, а онда три дана у Новом Саду. Путовали смо и у Бугарску, Румунију, Црну Гору, зимус боравили на Копаонику, а у августу опет долазимо овамо. И увек током тих боравака организујемо разне садржаје у којима деца учествују – каже за „Политику” Рената Ђекановић-Радомировна која води ову групу, иначе Московљанка којој је мајка Рускиња, а отац Србин из Републике Српске.

Млади Руси пријатно су изненађени лепотом Злакусе. Први пут у Србији је средњошколац Антон Коржихин, будући учитељ, који каже да је овде све лепо и живописно:

– Занимљиво је видети ову грнчарију, како људи од природе стварају производ од кога живе. Кад упоредим ово село са руским селом, на први поглед има сличности, с тим што је код нас пуно старих људи који већ не могу да раде, а овде видим и младе који производе и то је добро – истиче млади Московљанин.

Власник Терзића авлије Саша Дрндаревић, инжењер који је радио у Београду па се с породицом вратио у свој завичај да оснује ово етнодомаћинство и бави се сеоским туризмом, каже да многи гости из света овде долазе. Било их је и из Индонезије, Аустралије, Кубе...

– У овој години свраћали су Словенци, сада Руси, а ускоро долазе две групе Холанђана. Овде им организујемо разне садржаје, на традицији засноване, да представимо наше вредности. Ова посета групе из Русије долази у време кад ми, пошто је недавно у Смедереву основано Српско-руско братство, намеравамо да овде оснујемо огранак тог братства – вели за наш лист Дрндаревић.

Б. Пејовић