Опасни заробљеник

На почетку је личило на добру замисао, на крају се може изродити у велику невољу.

Подухват да се угљен-диоксид складишти у дубоким геолошким слојевима Тексаса прерастао је у ноћну мору: један од највећих узрочника свеопштег отопљења увелико разара подземне минерале. Опасни заробљеник, очигледно, настоји да умакне.

Амерички научници су, управо, обзнанили у часопису "Геoлогија" да се у вапненцу на 1.550 метара дубине ствара претећа мешавина метала и органских материја. Истовремено, гас отапа изненађујуће велику количину минерала који би требало да га задрже тамо где је убачен.

За сада још ништа не цури, али се неугодном појавом ваља ближе позабавити пре него што такве творевине изиђу кроз отворе и додатно појачају учинак "стаклене баште", забринут је геохемичар и аутор студије Јусиф Карака.

У нафтне бушотине често се упумпа угљен-диоксид да би настао додатни притисак и извадило се што више мрке течности. Истраживачи који учествују у овом програму (Frio Brine Pilot Experiment), потпомогнутим новцем Министарство енергетике, североисточно од Хјустона источили су, чак, 1.600 тона угљен-диоксида да би проучили куда гас иде и шта се с њим догађа.

У међувремену су открили да минерали постају кисели малтене као киселина, због чега се увелико топе. При томе се ослобађају метали, као што су гвожђе и манган, а у отопину улази органска материја.

Управо губитак карбоната највише забрињава, јер та једињења у природном облику затварају поре и пукотине у стени које могу пропустити угљен-диоксид и пореметити горње слојеве тла. Последица тога био би, за сада, непознат учинак на залихе пијаће воде и наводњавање.

Вероватно је опасније то што би кисела мешавина могла напасти карбонате у цементу којима су запечаћене старе нафтне и гасне бушотине, којих у САД има око 2,5 милиона.

Геолога Хулија Фридмана из Национале лабораторије Лоренс Ливермор мање брине корозивно нагризање печата на бившим бушотинама. "Земљина кора је створена за задржавање угљен-диоксида", сматра он, додајући да у САД има, најмање, 80 нафтних поља у која се поменути гас упумпава већ 30 година.

"До сада нисмо приметили никакве незгоде", додаје Хулио Фридман. "Упркос томе, нас резултати овог пројекта наводе на постојање одређене претње које нисмо били свесни раније. Нова опасност је у томе да угљен-диоксид може доспети до плићих складишта пијаће воде."