Јапански појам стрипа

У оквиру визуелног програма Белефа, у Дому омладине Београда у току је "Мангадром-манга и аниме" фестивал, посвећен савременој визуелној и стрип уметности Јапана која је, према мишљењу многих, једна од највећих глобалних феномена популарне културе данас. Ово је и први фестивал јапанског стрипа и анимације у нашој средини.

Манга је општи појам за стрип и њена популарност, вероватно, лежи у томе што својим темама успешно поткрепљује интересовања свих циљних група. Постоје манге за девојчице, манге за дечаке, манге за одрасле, домаћице, боксере... У Јапану има манги за свакога. Неке од њих имају и до 2 000 страна. Зашто баш толика дужина: повратак епопеје или глад за причањем приче? Владимир Весовић, стрип цртач и илустратор, вођа изузетно посећених манга радионица на "Мангадрому", у разговору за "Политику" демистификује манга феномен:

– Као што ми кажемо стрип, Јапанци кажу манга. Манга је толико моћна да је најзад дошла и код нас. Михајло Ршумовић, сликар, и ја већ неколико година покушавамо да у Београду прикажемо нешто што је везано за мангу и аниме. Чекало се толико јер је манга била у зачетку и у Европи, а поготово код нас. И, тек када добијете подршку неке институције као што је то, на пример, Белеф можете да направите нешто као што је "Мангадром". Другачије није било могуће, јер нисмо имали ауторска права за приказивање стрипова и филмова. Када смо затражили да код нас почнемо са објављивањем манги, јапански издавачи сматрали су да још није време да се овде појаве јер оцењују да нисмо у материјалној могућности да испратимо њихова издања. И уопште, ни у једном тренутку не третирају Србију као потенцијално тржиште. Зато је и направљен овај фестивал да покажемо да нас све то занима. Код нас чак постоји и кружок "Сагирабана", клуб младих који преводе манге, пишу о њима, имају свој сајт.

– Нарација је таква да има веома мало текста. Зато има много страна јер се све каже сликом и то доводи до лакоће у читању. За читање једне стране потребно је 3,75 секунде, па је за 300 страница довољно свега 20 минута. Углавном је реч о огромним серијалима, па се кратка манга не би запазила у толикој продукцији. Да би испричали неку акцију Јапанци потроше чак и до 20 страна, док европски аутор све то каже на две. Другачије третирају наративност а то читаоци воле, јер нема много да се чита. Као по некој навици, они узму стрип када крену на посао, прочитају га у превозу, и баце, каже Весовић.

Сазнaјемо и да је предност манги та што је јевтинија од европске и америчке продукције. Просечни француски стрип кошта 12 и по евра, манга 5 евра. А за ту цену добије се више стотина страна, док европски стрип просечно има 40-так страна. Специфичност манги је и екстра модеран дизајн, као и њихово цртање са десна на лево. Већином су црно беле, и ретко се раде у боји. Један од препознатљивих елемената манги су и велике очи јунака. То је, изгледа, идеал Јапанаца јер они имају другачије очи од остатка света. Неки Европљани док читају манге кажу: "Јао, види какве су им очи! Шта је ово?" Код највећих аутора манги тога нема, тврди наш саговорник.

Весовић истиче да Јапанци мангу не третирају као уметност. То је пре свега индустрија стрипа, и то највећа на свету, толико моћна да надмашује највећу индустрију челика у Јапану! Годишње се објави шест милиона манга наслова, стотине милиона тиража и једино француско тржиште може да држи равнотежу са јапанским.

Своје место на "Мангадрому" имао je још један јапански феномен, под називом аниме.

– Аниме је јапански анимирани филм, веома популаран. Предложак за аниме је најчешће, наравно, манга, од које се касније праве мегаломански серијали, видео игре, опере..., прича Весовић. − Аниме нуди другачију динамику од оне коју је до сада статично нудио Дизни. Има Дизнијевих филмова које деца више не могу да разумеју и који као да су прављени за њихове родитеље. Јапанци то раде другачије. Пре свега, добра им је прича! Са Мијазакијем, најпознатијим аутором јапанских цртаних филмова (који је добио и Оскара) нико не може да се пореди! То су филмови са душом, духовити, потпуно другачији, и неупоредиво бољи од Дизнијевих.

Организатори "Мангадрома" настојаће да манга и аниме фестивал заживи и постане традиција у Србији, јер оваква врста продукције шири један нови, потпуно другачији дух и доноси свежину. А своје страсне поклонике, као и радозналце, манга већ има код нас.

-----------------------------------------------------------

Тесла и Пикси у мангама

Јапанци су осмислили и две специјалне манге, чије презентације публика може да види на "Мангадрому". Манга о Николи Тесли је дело Хирохико Јојо Аракија који је 1989. започео серијал биографских манги "Хронике бизарног и ексцентричног", чији је први део посвећен управо нашем научнику и проналазачу.

Манга о нашем фудбалеру Драгану Стојковићу популарна је хроника Пиксијевог живота и омаж, како воле да кажу, "генију који је за седам година, колико је провео играјући у Јапану, заувек обележио историју јапанског фудбала".

-----------------------------------------------------------

МАНГА ЦРТАЧ: САШИО САКАМОТО

Инспирација, не копија

На "Мангадрому-манга и аниме" фестивалу, у београдском Дому омладине, учествовала је и Сашио Сакамото, манга цртач и предавач у школи за манге у Јапану. Њено предавање под називом "Како постати аутор манги у Јапану" изазвало је велику пажњу публике коју су, углавном, чинили млађи тинејџери.

Сакамото је истакла да су се некада веома ценили малобројни аутори који су умели у једном стрипу да прикажу и добру технику и одличну причу. Мисли да је готово немогуће да један човек буде аутор целе манге, јер се поделом посла долази до усавршавања манга технике. Ипак, оставила је тајновитим да ли се иза имена једног манга аутора крије више особа, стварајући легенду о популарним и познатим цртачима. Не пориче да су и они своју, условно речено, каријеру започели мукотрпним младалачким пробијањем и објављивањем првих манги по часописима. Такође, чули смо да неумољиви продуценти често врше извесни притисак на познате мангисте да наставе популарне и најтраженије серијале, иако су они, по мишљењу манга аутора, већ завршени!

Похваливши српске радове надахнуте манга стилом, Сакамото је поручила нашим цртачима да не копирају јапански стил, већ да раде по узору на њега и да им он буде само почетна инспирација.

Из дискусије наших мангиста са гошћом из Јапана издвајамо најинтересантнија питања, и њене одговоре:

"Да ли стрип цртаче аматере у Јапану кривично гоне због урушавања ауторских права?" Не, младим аматерима оставља се могућност да једног дана постану славни манга цртачи.

"Може ли да се живи само од цртања манги?" 

Може, ако их аутор редовно објављује.

"Да ли има популарних мангиста који нису Јапанци?" – Још увек нема, али остаје могућност да неко од вас дође у Јапан и да се прослави, рекла је Сакамото Београђанима.