Лепо лице Србије

ИЗА КУЛИСА
Србија би требало да се сакрије иза Београда, показује једно истраживање о представама које су у свету повезане са њима. Београд има бољи имиџ од Србије, неопозив је закључак. Гости из иностранства се изненаде његовом атмосфером, љубазношћу, ноћним проводом... Чак и када је политика у питању боље пролазимо када поруке иду из главног града него из Србије. "Београдски" политичари су ближи Западу. Можда се то може и објаснити чињеницом да је од почетка вишестраначја 1990. године у Београду побеђивала опозиција и да се он лакше прилагођавао променама у Европи и свету. Из Београда су дували ветрови слободе и космополитизма, из Србије конзерватизам и неповерење.

У Београду се осећа космополитска атмосфера, каже Душан Т. Батаковић, историчар и директор Балканолошког института, који управо припрема зборник радова "Историја Београда". "Он шаље ту поруку, а та космополитска атмосфера иста је као у многим метрополама, мада је тешко поредити Београд са другим градовима и у свету и код нас."

Батаковић мисли да је добра идеја да Србија постане Београд, јер је глобални имиџ Србије у свету и даље негативан. Он подсећа на ратове и Милошевићеву владавину, окретање леђа свету, самовање. "Када кажете Београд то је другачије. Србија је јака дрога." Батаковић то илуструје доласцима музичара Најџела Кенедија у Београд који воли Београд, али и Београђани му се увек одуже аплаузима. И недавни концерт Брајана Ферија из састава "Рокси мјузик" био је потврда Београђанима да се дошљаци заљубе брзо у наш град. Фери је изјавио, после шетње по знаменитостима града, да би волео да дође поново у провод.

"Космополитска атмосфера и топлина по дефиницији је демократска. Београд је раније европеизован и постао је космополитско место. Он је једина престоница на две реке и то је остало његово обележје. И Ниш је динамичан град, али није космополитски. Нови Сад има провинцијску атмосферу, али је лепо сређен. Само Београд има у заметку ту црту космополитизма, мешавину у којој су се, како је Момо Капор рекао, лички официри женили ћеркама финих београдских госпођа.

Београд има неку своју магију и она је у људима и енергији, у самопоуздању и посебном стилу", каже Батаковић.

Можда је живот у Београду најбоље дефинисао један странац који овде ради а чији синови "не могу" да оду из нашег града. Претходно је радио у Америци и његова деца нису била фасцинирана. Зато он каже: "У Београду се не живи добро, али се живи лепо, а у Америци се живи добро, али се не живи лепо."

Батаковић каже да се у Београду од априла до октобра живи и лепо и добро. "Београд је медитерански, балканско-оријентални и средњоевропски град, мешавина са српском аромом. И Албанцима се Београд допада. То треба да постане доминанта у нашем политичком дискурсу и онда би нас другачије гледали. На жалост, слика Београда није повезана са Србијом и то треба спојити. Сада треба градити идентитет на томе јер се још осећа све што нас је снашло у прошлости", каже Батаковић.

Како добру представу са Београда пренети на Србију. Иван Андрић, заменик председника Грађанског савеза Србије, каже: "Не постоји начин да се Србија брендира ако не испоручимо Младића", сматра он, и каже да би то учинило Србију много либералнијом, док је сада странци видео као патријархалну. Србија треба да се развија и брендира, али производ мора бити квалитетан, само реклама није довољна. "Србија мора суштински да се представи свету. А највећи наш бренд нису ни ракија ни кајмак, већ Младић, Милошевић и Сребренице. Када се то реши може да се крене са паковањем."

Андрић мисли да је сигурно важно и то што је Београд за време Милошевићеве владавине био центар опозиције. "Странци су одушевљени Београдом, његовим духом и слободом која је сада мало мања."

Жарко Кораћ психолог, каже: "Име Србије је нестало са грађењем Југославије и није лако сада створити нови имиџ. Није лако рећи шта је све асоцијација на Београд и Србију, али јесте и 5. октобар, када је један страни часопис то насловио са ’Снага народа’. Београд је дуго трајао са позитивним имиџом, читав двадесети век због своје историје и политике, да би на крају века доживео пад. Али, Београд је још важан историјски, а други градови у Србији то нису. Београд је јако отворен, жив град на лепом положају и са лепим, паметним и образованим женама."

У представи коју странци имају о Београду има можда и нешто са чиме се не ваља баш претерано хвалити. Андрић каже: "Када људи дођу у Београд понашају се београдски лудо и још дупло луђе. Београд пружа слободу која се погрешно користи, много екстремније него што треба. И није добро да Београд буде познат по томе. Али наш бренд не треба да буду сплавови и провод. Треба да избегнемо да се они овде проводе као у Тихуани. То је опасност која постоји. Наш имиџ треба да се базира на култури или на политици која мора бити слободнија."

Ако закључак јесте да је Београд лепо лице Србије, да ли ће Србија то прихватити чисте душе, неће ли се наљутити на своју престоницу. Али, то је друга прича.