Путовање кроз срце

Доктор Џорџ Сијанос, један од водећих европских стручњака у области интервентне кардиологије, јуче је с нашим тимом, који је предводио проф. др Милан Недељковић, у сали за катетеризацију Клиничког центра Србије урадио веома сложену интервенцију на крвним судовима код пацијенткиње из Подгорице.

Тиме је „пробио лед” и отворио овогодишњи Београдски самит интервентних кардиолога, на коме ће у три дана најсложеније интервенције на крвним судовима, шести пут заредом, радити гости из иностранства са својим домаћинима.

Први пацијент је била Стана. Б. из Подгорице. Док професор Сијанос вешто и виртуозно окреће жичицу, којом крчи пут до срца кроз затворену артерију, а њен пут прати на монитору, Стана, економиста по професији, новинарима „Политике” објашњава како је први инфаркт имала пре 15 година. Смирено, без нервозе, као да причамо уз кафу, а не док јој жица дебљине свега неколико милиметара шета по артеријама, каже како има само мали бол у грудима, али да није неиздрживо.

– Не осећам никакво боцкање. Више мислим о вашим питањима него о томе шта ми раде. Имам сина и ћерку. Ћерка сигурно плаче, али није ми ово прва интервенција. Зна, бићу добро – каже нам Стана. У Каменици је имала операцију на срцу пре 13 година, а пре четири године су јој у Институту „Дедиње” уградили два стента. Међутим, у последње време срце је све више попуштало, а нико више није смео да оперише.

Од 40 пацијената предвиђених за интервенције током три дана трајања самита, више од половина су већ имали операције или су тако тешки случајеви да је нашим лекарима потребна помоћ страних колега који имају више искуства. Тако ће др Џорџ Сијанос, који је 11 година радио у холандском Торак центру у Ротердаму, а данас ради на клиници у Солуну, оперисати осам пацијената. На претходним стручним радионицама у Београду урадио је око 50 сличних интервенција.

Иако у послу, загледан у монитор на којем крвни судови изгледају као џиновски пауци, др Сијанос налази неколико минута времена да нам објасни суштину једне од тренутно најсложенијих техника у овој области, где нема резова, отварања грудног коша, крви… То је такозвани ретроградни приступ: кроз „здрав” венски графт, раније стављен бајпас операцијом, пролази у други крвни суд, који је запушен, и покушава да га отвори, да би крвни суд учинио проходним и олакшао рад срца. Каже да је пацијенткиња Стана сложен случај, али да се нада успеху.

Док ово причамо (и гледамо), интервенција је већ траје добрих два сата и у себи се питамо како издржава под кецељом која је тешка 12 килограма! Без кецеље за катетеризацију нема уласка у салу ни за новинаре и сниматеље.

– Београдски скуп је веома важан за нас. Био сам овде последњих пет пута. Велико ми је задовољство да радим с др Недељковићем и др Остојићем. Услови за рад су високопрофесионални, по европским стандардима. Овде имамо врло добре пријатеље, радимо веома тешке случајеве, али ми је велико задовољство да помогнем овим пацијентима – изјавио је за наш лист др Сијанос.

Истовремено, у суседној сали за катетеризацију, интервенцију ради академик Миодраг Остојић са сарадницима, ширећи артерије код педесетдеветогодишњег инжењера Р. М. из Новог Пазара, који је у фебруару имао инфаркт, али, како није кандидат за кардиохируршку операцију, срце „поправљају” интервентни кардиолози.

Све ове интервенције се снимају и на мониторима у хотелу „Бест вестерн М” их уживо гледа око 300 учесника самита

– Ево, суботу проводимо радно. Ширимо артерије пацијентима – задовољан је професор Остојић.

У недељу интервенције се раде и у Нишу, у КБЦ „Бежанијска коса” и у Сремској Каменици.

– Овај скуп је постао највећи у региону, захваљујући нашим пријатељима, врхунским кардиолозима, који су измислили неке методе и који су хтели да дођу у Београд и с нама поделе своје знање. Већину од ових метода увелико радимо, али неколицину још нисмо савладали. На пример, такозвани ретроградни приступ када се кроз најмање крвне судове, који се једва виде, жичицом дебљине четвртине милиметра, на посебан начин, прилази крвном суду и пробија тотално зачепљење – каже професор Остојић.

Организациони директор овог самита и будући директор Удружења кардиолога Србије, професор др Милан Недељковић, казао је су претходних пет година на овом медицинском скупу интервенције урађене код 207 пацијената. Ове године изабрани су опет најтежи случајеви: више од половине су раније већ оперисани. Неке од најтежих пацијената урадиће гост из Кине, Јомбо Ге из Шангаја, познат по затварању преткомора „кишобранима”, који ће радити компликована места рачвања артерија.

Оливера Поповић