Фирмирани тренер

"Кад нас је примио Слободан Милошевић један његов министар нам је честитао на успеху и рекао да жали што као награду не могу да нам доделе куће. Ја сам му рекао да не бисмо имали ништа против станова..."

Овакве изјаве су заштитни знак селектора младе кошаркашке репрезентације Мирослава Муте Николића, а ова се односи на гостовање сениора код некадашњег председника СРЈ, поводом освојене титуле на Светском шампионату у Атини 1998. Николић, тада помоћник селектора Желимира Обрадовића, пре седам дана је с младима постао европски првак у Измиру.

После неколико мање успешних сезона враћа се у жижу јавности где се осећа најудобније. Седмој сили је увек био занимљив јер нема длаке на језику.

Откако је направио једну од највећих сензација у домаћој лиги, пласиравши се са БФЦ-ом из Беочина у финале с Партизаном (1995, 2:3), многе његове изјаве су послужиле за бомбастичне наслове. Неке су биле везане за новац који му, како је често истицао, никада није био приоритет.

У свом првом мандату у Будућности (1998–2000), после чарки с једним чланом управе, раскинуо је уговор на своју штету, коментаришући то овако: "Треба бити храбар или луд па бацити 300.000 марака као што сам ја урадио, али паре ми никада нису биле на првом месту". Кад је две године касније стигао у Војводину, Одбор за спорт ДСС-а у Новом Саду саопштио је да је "КК НИС Војводина пример непланског трошења новца" и да "није у реду да један тренер има месечну плату 750.000 динара кад радници на бушотинама немају ни редовне топле оброке". На то је одговорио: "Мене не интересује колику плату имају радници у НИС-у. Иза мене стоје резултати и мислим да вредим много више од 750.000. Зашто нико не постави питање зашто је годишња плата Змага Сагадина у Звезди 600.000 марака...".

Изјава једног његовог друга да је "Мута увек био бољи за друге него за себе" потврђена је више пута на делу. Пре пет година, док је био у Радничком са Црвеног крста, извадио је из свог џепа 20.000 марака и поделио их играчима који су се спремали на штрајк због тога што нису дуго примили плату. Мање је познато да је као Звездин тренер играчу скромних могућности Дејмону Фишбеку дао хиљаду долара да се домогне Америке.

Не жали да потроши и на себе, поготово кад је у питању висока мода. "Волим фирмирана одела, Армани и Версаће", "Боље се облачим од Пата Рајлија (тренер првака НБА Мајамија, познат по елеганцији)" – само су неке од изјава "посвећених" моди.

Рођен је 7. јануара 1956. у Крагујевцу, али му у личној карти пише 8. јануар. Његов отац, који је био војно лице, замолио је да се 8. јануар упише у матичну књигу да приликом сваког рођендана неко не би помислио да славе Божић. Отац му је са Цетињу, а мајка са Жабљака. С њима се сељакао широм СФРЈ због очевог посла. Са супругом Бобом има кћерку Мину (15).

Надимак Мута добио је у детињству, у Смедеревској Паланци, а дао му га је Бане Петровић звани Касапин. Своју ману (не говори течно) претворио је у врлину, шалећи се често на свој рачун.