Срце ми је у Београду

ИНТЕРВЈУ

Значај неког фудбалског достигнућа у једном историјском времену најбоље се може препознати по разноликости његовог присуства. На овим просторима рађали су се многи фудбалски асови, који су златним словима уписали своје име у историју југословенског фудбала. Старији љубитељи фудбала, а и они млађи сећају се оног времена док је Милко Ђуровски, са пуно успеха носио дрес два највећа фудбалска ривала на овим просторима. Он је заправо један од ретких који је носио и Звездин и Партизанов дрес. Милко Ђуровски, чији је брат тренутно први помоћник Душану Бајевићу, тренеру Црвене звезде живи у Словенији, тачније у Марибору. Прекјучерашњи жреб у Лиону у коме је Партизан за првог овогодишњег ривала на међународној сцени добио Марибор, била је прилика да разговарамо са Милком Ђуровским, кога скоро две деценије није било на страницама "Политике".

– Волим Београд, срце ми је још увек тамо. Звезда и Партизан су ме створили, као играча, али и као човека, радо долазим у Београд, јер се у њему осећам као код своје куће, – каже Милко Ђуровски, некадашња фудбалска звезда.

Ко је по вама фаворит у предстојећем двомечу између Партизана и Марибора?

– Без икаквог размишљања то је Партизан – каже он. – Међутим, мом некадашњем клубу препоручујем опрез, јер он није на одмет, треба имати у виду да Марибор има младу и перспективну екипу.

После успешне фудбалске каријере у Звезди и Партизану Милко Ђуровски који данас има 43 године играо је у Холандији, Француској, Немачкој, а још увек је активан у словеначким нижеразредним лигама. После фудбалске каријере определио се за тренерски посао и до пре десет дана био је тренер словеначког прволигаша екипе Драве.

– У Драви сам дао оставку јер се нисам слагао са челницима клуба. Моји апетити били су много већи него њихови. Увек сам радио за добру атмосферу, али на жалост у Драви нисам наишао на разумевање.

Да ли се чујете са некадашњим саиграчима?

– У Београд долазим често, чујем се са Ђелмашом, Вермезовићем, Радановићем...

Пре извесног времена, Словенци су направили филм о Милку Ђуровском. Тај филм наишао је на добар пријем код словеначке публике а и шире.

– Словенци су направили заиста добар филм о мени, – признаје Ђуровски. – Филм је сниман и у Београду и у Словенији и ја сам због тога веома срећан.

Играли сте за Црвену звезду и Партизан. У каквим сте односима остали са бившим клубовима?

– Нисам баш у најбољим односима са новим Звездиним руководством – признаје Милко Ђуровски. – Наиме, пре извесног времена био сам у Београду, свратио сам до Звезде, али председник Стојковић просто речено, није желео да ме прими. Правдао се чињеницом да има пуно посла и обавеза. Баш ме је разочарао. Ја сам Звездаш у души и то од малих ногу, али имам одређене симпатије и према Партизану. Заправо срце ми је подељено, срећан сам када побеђују и Звезда и Партизан.

После распада старе Југославије Милко Ђуровски се скрасио у Словенији. У Марибору је са женом свог живота Андрејом, започео нови живот. Ђуровски је иначе рођен у Македонији, у Тетову.

– Веома ретко идемо у Македонију, – признаје Ђуровски. – После оне "фрке" и распада старе Југославије Словенија ми је била некако најближа Европи. Пре две године, добио сам и словеначки пасош и у Марибору ми је веома лепо. То је заправо диван град, онакав какав мени и одговара.

Осмог или деветог августа, Ђуровски планира одлазак на море са породицом. Отићи ће у Задар, али ће, како је рекао стићи на реванш.

– Наравно да ћу гледати мој Партизан. "Црно-бели" су фаворити и сигуран сам да ће проћи ову препреку. Надам се, да ћу гледати отворену и атрактивну игру, јер фудбал се уосталом игра због публике.

Тренутно је без тренерског ангажмана, а на питање уколико би добио понуду из Београда, односно из Црвене звезде и Партизана, Ђуровски је казао:

– Одлучио бих се за Партизан, – признао је он. – Свакоме је част да буде тренер тако великог клуба. Свестан сам чињенице да ме до Партизана могу одвести само моји успеси, јер то је једини пут. Не бих желео да користим било какве везе, једноставно главни критериијуми су успех и успех и само успех на терену.