Крпељи и даље вребају

Шетње у природи носе са собом  и опасност по здравље људи, а једна од њих су крпељи. Зато, после сваког боравка у у шуми или у парку, саветују стручњаци, обавезно проверите тело да се случајно опасни зглавкар није негде "удомио". Најизложенији крпељима су људи који професионално бораве у природи, планинари, рекреативци, деца, полазници школе у природи, излетници. Убод зараженог зглавкара човеку преноси "лајмску болест". Епидемиолози Војномедицинске академије су већ одавно на најатрактивнијим излетиштима у граду, на Ади Циганлији, у Кошутњаку и Топчидеру, обавили истраживања која су показала да је ове године 20 до 25 одсто крпеља заражено. Особа коју је ујео овај опасан зглавкар може да дође у амбуланту Института за епидемиологију ВМА, где ће се одмах утврдити да ли је крпељ био заражен.

Ситуација није алармантна, како каже др Радован Чеканац, епидемиолог ВМА, јер на истраженом подручју није сваки крпељ преносилац "лајмске болести", па ни убод зараженог зглавкара не доноси сваки пут опасност од оболевања.

– Крпељи могу бити преносиоци и других заразних обољења, као што су "туларемија", "пироплазмоза" и "крпељни менингоенцефалитис" (упала мождане коре). Дешава се некада да крпељ има у себи и по три изазивача ових болести. Но, ни тада не мора да значи да ће сваки убод довести до болести.  Најважније је, међутим, са површине коже правилно га ишчупати. Зато, ако постоје неке промене на месту где је зглавкар био "укотвљен", неопходно је да се затражи помоћ лекара. Највећи број инфекција јавља се баш код пацијената који су покушавали, нестручно, да изваде "госта". Посебно бих упозорио грађане да када примете крпеља на својој кожи, не треба да га стискају, гњече и сами одстрањују, јер увек може да се догоди да ишчупају тело, а да усни апарат и неки други делови крпеља остану. Никако место убода не мазати хемијским средствима, бензином, прскати лаковима, јер то код крпеља изазива повраћање, а самим тим, ако је крпељ заражен, и излучивање бактерије у крв. Ако пацијент не успе да извади крпеља, онда он мора да се јави лекару који ће то учинити стручно. Неопходно је и место убода посматрати око месец дана. Уколико се јави црвенило неправилног облика то је први знак инфекције, а могу се јавити и повишена температура, главобоља и повраћање. Сем тога, никако не би требало узимати самоиницијативно антибиотике, као и да се не користе хемијска средства и топлота за његово одстрањивање – истакао је др Чеканац.

Како вели наш саговорник, поред стручног вађења крпеља пацијенти у амбуланти Института могу сазнати за 15 минута и да ли је крпељ био заражен бактеријом која изазива "лајмску болест".

– Уколико су налази негативни, не постоји ни најмања могућност да особа оболи. Али, ако је крпељ био заражен, особа се ставља под епидемиолошки надзор због раног откривања симптома болести. На нашем институту пацијенти добијају комплетан третман. На једном месту се извади крпељ, проверава његова зараженост и евентуално лечење пацијента – упозорава др Чеканац.

Према његовим речима, крпељи се никако не могу уништити, а запрашивањем се може смањити само њихов број у природи. Овом зглавкару је човек само успутни домаћин. Њихово главно хранилиште су глодари.

--------------------------------------------------------------------------

Мере заштите

Пожељно је у природи ходати стазама очишћеним од жбуња и избегавати непотребна провлачења кроз грмље, лежања на тлу, као и остављање одеће на грмљу. Носити прикладну одећу дугих рукава и ногавица, светлих боја, јер се тако крпељ лакше уочава, као и затворену обућу. Крпељи се лакше закаче за одећу од материјала с длачицама (вуна, фланел), па такву одећу треба избегавати код одласка у природу.

Препоручује се и коришћење репелената, средстава која одбијају крпеље. Откривене делове тела и одећу треба попрскати неким од тих средстава.

--------------------------------------------------------------------------

Угрожени и кућни љубимци

Осим људи, крпељи подједнако "воле" и  животиње, али је код паса и мачака њихово откривање доста отежано због длака и због тога што крпељ у почетку има пречник од само милиметар до два.

Најопаснија болест коју крпељи могу пренети псима је пироплазмоза или бабезијаза. Као и код човека, од изузетне важности је правовремена дијагноза болести. Свака прележана пироплазмоза оставља последице на унутрашње органе пса и тако му скраћује живот. Зато, кад се пас поводе у "ризично" подручје требало би га превентивно заштитити одговарајућим препаратима. Постоје и алтернативе. Једна од њих је пажљиво чешљање густим чешљем после боравка у природи, а веома ефикасно средство које одбија ове паразите је етерично уље геранијума.