Обавезне резерве могу се релаксирати

Оставка Радована Јелашића није угрозила курс националне валуте или забринула инвеститоре, како се могло чути у јавности. Очекивања јавности од новог гувернера дигнута су доста високо, с обзиром на то да криза још утиче на пословање привредника и живот грађана. Шта се може очекивати од тренутка када буде изабран, какву политику ће да води, да ли НБС треба да буде независнија, плаши ли се инфлације... За „Политику” је пристао да одговори кандидат владајуће коалиције за гувернера Народне банке Србије професор др Дејан Шошкић.

Да ли је макроекономска ситуација у Србији таква да Народна банка мора да настави с рестриктивном монетарном политиком?

Рестриктивна монетарна политика је у последње време све мање присутна. Као што знате, на последњем састанку Монетарног одбора НБС, референтна каматна стопа је смањена на 8,5 одсто. Верујем да у тренутним дефлаторним условима постоји простор за опрезну даљу релаксацију монетарне политике.

Да ли треба смањити обавезну резерву банака како би оне тај новац више пласирале привреди?

Обавезна резерва је, пре свега, инструмент контроле кредитне експанзије. У условима када бојазан од кредитне експанзије практично не постоји, основано се може размишљати о релаксацији обавезних резерви. Морамо, међутим, имати у виду да ослобођена ликвидност, као последица релаксираније монетарне политике, не би смела да креира нестабилност на девизном тржишту. Другим речима, сама релаксација монетарне политике морала би да буде праћена другим мерама како би се постојећи новац у финансијском систему окретао инвестирању у домену инфраструктуре и извозног сектора нашег бруто домаћег производа.

Да ли је, по Вашем мишљењу, продаја Телекома „у функцији” одржавања курса националне валуте, како тврде противници продаје ове компаније?

Мислим да продаја ни једног јавног предузећа не треба да буде у функцији подршке девизном курсу. Њихова продаја пре свега мора бити мотивисана максимизацијом корисности за буџет, то јест пореске обвезнике, и подизањем квалитета услуга потрошачима. Свака продаја у функцији подршке девизном курсу могла би бити само краткорочна и без изгледа на дугорочну одрживост. Девизни курс се најбоље дугорочно стабилизује већим извозом и растом конкурентности домаће привреде.

Да ли је могуће и на који рок и да ли је уопште потребно ослободити Србију евроизације?

Калкулације у еврима у свести наших људи су општеприсутне и више него у другим земљама због негативног хиперинфлаторног искуства са почетка деведесетих година. Док год користимо националну валуту, потребно је афирмисати поверење у њу и подстицати њено коришћење у свим трансакцијама на територији земље. У нашој земљи то није лако, али све друго нас води у неформални двовалутни систем у коме је ефикасност монетарне политике ограничена и мања него што бисмо желели. Ослобађање од евроизације је нарочито важно у домену смањивања кредитирања са девизном клаузулом. Ово због тога што се са таквим клаузулама валутни ризик преноси на дужнике и у случају макроекономске нестабилности може изазвати већи кредитни ризик у домаћем финансијском систему.

Колико је опасно ако се настави политика „широке руке” у јавној потрошњи. Да ли држава превише троши?

Постојање дефицита јасан је сигнал да држава више троши него што успева да прикупи средстава за своју потрошњу. Већа потрошња државе, по правилу, подстиче инфлацију и смањује расположива инвестициона средства за привредни развој. Зато је важно и унутар постојећег буџетског дефицита направити прерасподелу у корист инвестиција у инфраструктуру земље. Морамо имати у виду да се мора отварати простор и за смањивање јавног дуга, то јест враћање узетих кредита. Отуда, држава би требало континуирано да ради на стварању што повољнијих услова за привредни раст и за контролу својих трошкова.

Да ли нови Закон о НБС треба да повећа независност гувернера и ојача улогу Савета НБС?

Верујем да би решење у правцу делегирања једног дела овлашћења Монетарног одбора на шире тело, на пример, Савет могло да буде корисно и као корак у правцу приближавања домаће регулативе стандардима ЕУ у овом домену, и као подстицај за квалитетније и независније доношење одлука у НБС.

Да ли цене које контролише држава могу да угрозе пројектовану инфлацију у овој години?

Верујем да је опасност од тога у постојећим условима и у првој половини ове године прилично ограничена. До краја године, тај утицај ће зависити од кретања агрегатне тражње на тржишту.