Obavezne rezerve mogu se relaksirati

Ostavka Radovana Jelašića nije ugrozila kurs nacionalne valute ili zabrinula investitore, kako se moglo čuti u javnosti. Očekivanja javnosti od novog guvernera dignuta su dosta visoko, s obzirom na to da kriza još utiče na poslovanje privrednika i život građana. Šta se može očekivati od trenutka kada bude izabran, kakvu politiku će da vodi, da li NBS treba da bude nezavisnija, plaši li se inflacije... Za „Politiku” je pristao da odgovori kandidat vladajuće koalicije za guvernera Narodne banke Srbije profesor dr Dejan Šoškić.

Da li je makroekonomska situacija u Srbiji takva da Narodna banka mora da nastavi s restriktivnom monetarnom politikom?

Restriktivna monetarna politika je u poslednje vreme sve manje prisutna. Kao što znate, na poslednjem sastanku Monetarnog odbora NBS, referentna kamatna stopa je smanjena na 8,5 odsto. Verujem da u trenutnim deflatornim uslovima postoji prostor za opreznu dalju relaksaciju monetarne politike.

Da li treba smanjiti obaveznu rezervu banaka kako bi one taj novac više plasirale privredi?

Obavezna rezerva je, pre svega, instrument kontrole kreditne ekspanzije. U uslovima kada bojazan od kreditne ekspanzije praktično ne postoji, osnovano se može razmišljati o relaksaciji obaveznih rezervi. Moramo, međutim, imati u vidu da oslobođena likvidnost, kao posledica relaksiranije monetarne politike, ne bi smela da kreira nestabilnost na deviznom tržištu. Drugim rečima, sama relaksacija monetarne politike morala bi da bude praćena drugim merama kako bi se postojeći novac u finansijskom sistemu okretao investiranju u domenu infrastrukture i izvoznog sektora našeg bruto domaćeg proizvoda.

Da li je, po Vašem mišljenju, prodaja Telekoma „u funkciji” održavanja kursa nacionalne valute, kako tvrde protivnici prodaje ove kompanije?

Mislim da prodaja ni jednog javnog preduzeća ne treba da bude u funkciji podrške deviznom kursu. Njihova prodaja pre svega mora biti motivisana maksimizacijom korisnosti za budžet, to jest poreske obveznike, i podizanjem kvaliteta usluga potrošačima. Svaka prodaja u funkciji podrške deviznom kursu mogla bi biti samo kratkoročna i bez izgleda na dugoročnu održivost. Devizni kurs se najbolje dugoročno stabilizuje većim izvozom i rastom konkurentnosti domaće privrede.

Da li je moguće i na koji rok i da li je uopšte potrebno osloboditi Srbiju evroizacije?

Kalkulacije u evrima u svesti naših ljudi su opšteprisutne i više nego u drugim zemljama zbog negativnog hiperinflatornog iskustva sa početka devedesetih godina. Dok god koristimo nacionalnu valutu, potrebno je afirmisati poverenje u nju i podsticati njeno korišćenje u svim transakcijama na teritoriji zemlje. U našoj zemlji to nije lako, ali sve drugo nas vodi u neformalni dvovalutni sistem u kome je efikasnost monetarne politike ograničena i manja nego što bismo želeli. Oslobađanje od evroizacije je naročito važno u domenu smanjivanja kreditiranja sa deviznom klauzulom. Ovo zbog toga što se sa takvim klauzulama valutni rizik prenosi na dužnike i u slučaju makroekonomske nestabilnosti može izazvati veći kreditni rizik u domaćem finansijskom sistemu.

Koliko je opasno ako se nastavi politika „široke ruke” u javnoj potrošnji. Da li država previše troši?

Postojanje deficita jasan je signal da država više troši nego što uspeva da prikupi sredstava za svoju potrošnju. Veća potrošnja države, po pravilu, podstiče inflaciju i smanjuje raspoloživa investiciona sredstva za privredni razvoj. Zato je važno i unutar postojećeg budžetskog deficita napraviti preraspodelu u korist investicija u infrastrukturu zemlje. Moramo imati u vidu da se mora otvarati prostor i za smanjivanje javnog duga, to jest vraćanje uzetih kredita. Otuda, država bi trebalo kontinuirano da radi na stvaranju što povoljnijih uslova za privredni rast i za kontrolu svojih troškova.

Da li novi Zakon o NBS treba da poveća nezavisnost guvernera i ojača ulogu Saveta NBS?

Verujem da bi rešenje u pravcu delegiranja jednog dela ovlašćenja Monetarnog odbora na šire telo, na primer, Savet moglo da bude korisno i kao korak u pravcu približavanja domaće regulative standardima EU u ovom domenu, i kao podsticaj za kvalitetnije i nezavisnije donošenje odluka u NBS.

Da li cene koje kontroliše država mogu da ugroze projektovanu inflaciju u ovoj godini?

Verujem da je opasnost od toga u postojećim uslovima i u prvoj polovini ove godine prilično ograničena. Do kraja godine, taj uticaj će zavisiti od kretanja agregatne tražnje na tržištu.