Достојевски на дијети

Судар елите и неуког света одувек је захвална тема комедије нарави али, тихи рат припростих и извештачених живописно је приказан и у прози. Роман и прича у средиште пажње често стављају став просечног човека према интелектуалној традицији у коме се преплићу страх, дивљење и презир.

Комично нелагодни сусрет малог човека и гигантског културног наслеђа вечита је тема америчког редитеља, глумца и писца Вудија Алена. Како филмске, тако и литерарне заплете обележио је лик унезвереног интелектуалца који се свесрдно труди да узвишене егзистенцијалне тежње помири са наизменичном грубошћу и досадом свакодневице. Аленови сценаристички радови много дугују корпусу лепе књижевности, филозофији и религији, психоанализи: не само стил и снагу, него и незабораван комични ефекат.

Управо високој култури Аленове кратке приче могу захвалити за богатство тема и идеја. Истини за вољу, оне су бољи пример експерименталног и помало ексцентричног ауторског приступа жанру него уникатне литерарне творевине. Вудију Алену важнија је игра него инспирација: он не жели толико да створи оригинално дело колико да пародира књижевно наслеђе. Не може да се уздржи од подсмеха пролазним интелектуалним модама, афектацији, лажној учености и контроверзном односу Америке према европској културној традицији.

Сатира је, као и пародија, моћно оружје: тако се у "Епизоди Кугелмас" Вуди Ален руга идеји да књижевност нуди могућност паралелног живота. У овој причи романтике жељни професор Кугелмас постаје књижевни лик, и то љубавник Еме Бовари. Читаоци америчког издања Флоберовог романа питају се ко је ћелави Јеврејин који се удвара јунакињи, док познаваоци књижевности без двоумљења закључују да је предност литерарних класика "то што их можемо прочитати хиљаду пута, и сваки пут открити нешто ново".

Прича "Блудница из Менсе" је хумореска заснована на једноставном обрту: уместо за телесним ужитком, мушкарци трагају за менталним стимулансом. Зато долазе у елитни бордел, где бледуњавим и неуротичним девојкама које у изазовним позама читају броширана издања класика плаћају за интелектуални ужитак – за предавање о симболизму у Мелвиловом делу или за расправу о теоријама Ноама Чомског. И сам подвргнут интелектуалном искушењу, детектив Кајзер Луповиц успева да реши случај клијента који је уцењен компромитујућим снимком дискусије о поезији Т. С. Елиота. Дотични детектив ће у причи "Велика зверка" добити нешто другачији задатак. Наочита студенткиња филозофије унајмљује га како би, за потребе свог семинарског рада, открила постоји ли Творац. Криза вере у Бога преточена је у комични трилер и у још један подвиг ненадмашног детектива Луповица коме ће лепа клијенткиња понудити бег од филозофије у семантику.