„Јерменски раскол” у БиХ

Од нашег дописника

Сарајево, 13. априла – Одмах након што је из Савеза независних социјалдемократа (СНСД) Милорада Додика званично најављено да ће ова странка Парламентарној скупштини Босне и Херцеговине упутити предлог декларације о осуди геноцида Турске над јерменским народом, као и закон о забрани ношења одеће којом се скрива лице на јавним местима, комплетна бошњачка политичка сцена скочила је на ноге.

Прве стреле на рачун Додика и његове идеје, која је на старту оквалификована као „провокација” и „чиста политизација” односно као знак „политичке одмазде због одлуке Скупштине Србије да усвоји Декларацију о Сребреници”, „испаљене” су из редова Странке демократске акције и Странке за БиХ, а потом и из СДП-а БиХ.

„Ово је провокација Милорада Додика којом жели радикализирати политичку ситуацију у БиХ да би се побегло од стварних проблема које треба решавати, а стварни проблем и стварно питање јесте усвајање резолуције о геноциду у Сребреници”, каже посланик СДА у парламенту БиХ Шефик Џаферовић.

Истог става је и његов страначки колега Бакир Изетбеговић, иначе један од „жешћих поборника” европеизма и грађанске БиХ, који иронично констатује „Босна и Херцеговина нема важнијих проблема од тога што ће десетак жена скинути бурку, или од геноцида од пре 100 година”.

На сарајевским улицама је могуће све чешће видети жене која носе муслиманску традиционалну женску ношњу – бурку (која покрива цело тело и главу) и никаб (који покрива цело тело и главу, али не и очи).

Шеф Клуба посланика у парламенту БиХ Драго Калабић, који је потврдио да ће његова странка упутити у парламентарну процедуру резолуцију и закон, ироничном Изетбеговићу узвраћа: „Надао сам се да делимо исте европске вредности.”

Критике на рачун СНСД-а и његовог лидера изрекли су и многи други бошњачки званичници, попут Адема Хускића, посланика Странке за БиХ и есдепеовца Селима Бешлагића, иначе једног од осумњичених за злочине у случају „Тузланска колона”.

„Та прича у ствари је изругивање Резолуцији Европског парламента о геноциду у Сребреници, изругивање резолуцији коју је донео парламент Србије и иницијативама које су покренуте у нашем парламенту”, оцењује Хускић, док Бешлагић намеру СНСД-а назива „чистом политизацијом”.

Док бошњачка политичка елита покушава целу ситуацију у којој се нашла пребацити на релацију Београд–Бањалука, аналитичари процењују да њихов страх од оживотворења идеје СНСД-а потиче „из чињенице да би то био најбољи начин да се оголи истина, скину маске и уједно докаже јесмо ли сви у БиХ за европске вредности”, или, пак, за „БиХ која би била уређена на трагу декларације због које су се неки својевремено нашли иза решетака”.

Геноцид Турака над Јерменима осудиле су европске земље, као и Уједињене нације, а недавно је такав потез повукао и Одбор за спољне послове Конгреса САД.

У тексту резолуције коју предлаже СНСД, између осталог, истиче се „да ће БиХ, констатујући признавање геноцида над Јерменима, одати признање жртвама, преживелима и њиховим потомцима и допринети спречавању нових злочина против човечности”. Осим тога, додаје се да „усвајањем ове резолуције БиХ жели допринети успостављају трајног мира између Турака и Јермена” и тражи од Савета министара и Председништва БиХ да уобичајеним дипломатским каналима изразе признање да је над Јерменима извршен геноцид.

Душанка Станишић