Оаза мира и лепоте

ЛЕСКОВАЦ – Власина и Власинско језеро су оазе мира и лепоте, један од најлепших крајолика сиромашног југа Србије. Због тога је у ово доба године доста гостију, али и спортских дружина. Сусрет са природом на надморској висини од 1.200 метара остаје да се памти и зато се стари гости по правилу Власини враћају. За љубитеље зеленила и пецароше ово је рај на земљи.

О Власини, Власинском језеру и Власинској висоравни сачувани записи потичу из 18. века. Миодраг Андрејевић, дугогодишњи директор Туристичке организације у Лесковцу, агилни лесковачки новинар, који је објавио јединствену, занимљиву карту Власинског језера и околине, истиче да постоји више легенди о његовом некадашњем застрашујућем изгледу и опасностима које су у њему вребале. Једна говори о страдању "велике војске", а друга је мит о великом воденом бику који је ноћу излазио из мочваре и на обали, на пашњацима, нападао сеоска говеда. Да би му доскочио, сеоски ковач свом бику окује гвожђем рогове и он тако успе да надјача воденог бика који од тада више није правио опасне походе. Ноћу би се из мочваре повремено чула његова рика "од које се тресла гора а на површини стварали огромни клобуци".

Много је занимљивих и мало познатих детаља о Власини и целом овом простору југа Србије. Хидроенергетски систем "Власина" почиње да се гради 1946. године. Подизање бране високе 34,5 и дуге 240 метара траје две и по године. Деветог априла 1949. године започиње да се пуни акумулација и њено име је – Титово језеро.

Крајем 1954. године у језеру је 130 милиона кубних метара воде и захвата простор од 10 квадратних километара. Сваке секунде у језеро протиче два кубика воде и пушта се млада охридска пастрмка, гради хотел са 50 кревета и приводе крају радови на систему електрана Врла I, II, III и IV и та прва фаза радова биће окончана 1958. године. Друга фаза почиње 1972, а завршава се 1978. градњом бране на реци Божици, код Горње Лисине и стварањем акумулационог постројења "Лисина".

Миодраг Андрејевић подсећа да су стручњаци са Универзитета у Кембриџу 1963. године изградњу ХЕ "Власина" прогласили за "величанствено достигнуће људских руку".

Заиста се хидроенергетски систем "Власина" може сматрати ремек-делом. Многи објекти и локалитети изазивају дивљење, посебно објекат и постројење "Лисина", чије пумпе избацују воду из истоименог језера на висину од 350 метара и тунелима и каналима пребацују у Власинско језеро. Електране Власина I, II, III и IV као тркачи у штафети, једна од друге, узимају воду каналима, тунелима и цевоводима чија је укупна дужина 90 километара.

На Власинској висоравни регистровано је више од 300 лековитих биљака од којих су неке врло ретке. Заштићене су "зеленичје" ("ловор-вишња") која расте на локацији Качар, на Острозубу и само још четири места на свету, "росуља", "маљава бреза", "златна буква"... Овде се издваја и више од 50 других биљака које представљају праву сировинску базу за фармацеутску, хемијску, козметичку и прехрамбену индустрију.

Одмор на Власини, крај Власинског језера, пријатан је у свако доба године. Јануар је најхладнији, просечна температура је три степена испод нуле, август најтоплији, јер је тада у просеку 16 степени изнад нултог подеока. У том месецу вода се у језеру загреје до 21 степен и могуће је купање, а зими се каткад на језеру створи ледена кора од 30 до 70 сантиметара.

Кај Власинског језера саграђено је неколико хотела. Први је подигнут 1956. године и имао је двадесетак соба, два апартмана, а три године касније никао је департман са 50 постеља. Мотел "Језеро" на Промаји отворен је 1. маја 1972. године, а недалеко од Власинског језера, у Црној Трави, 24. новембра 1974. године, завршен је хотел "Вилин луг". Године 1978. започет је, а неколико година касније завршен Омладински центар. Тако су створени одлични услови за одмор и разоноду туриста који посећују Власину и Власинско језеро и лети, али и у зимским месецима, односно готово током целе године.

--------------------------------------------------------------------------

Први учитељ

После ослобођења од Турака 1878. године Власина је општина у којој живи око 4.500 становника, тешко и у сиромаштву. Председник општине Божидар Павловић 1879. године пише како због дугих и јаких зима на пољима не може ништа да роди осим мало зоби, овса, јечма и ражи.

Први учитељ школе на Власини био је Јован Павловић, који се жали Министарству просвете и црквених дела да због "неродног места" људи са ових простора одлазе у нишки крај и "ја сам данас без ђака и бадава седим".