Ојачавање „нашминканог” Кружног пута

У сарадњи са Институтом за путеве, грађевинска компанија „Штрабаг” започеће у понедељак санацију осам километара дуге деонице Кружног пута, који после забране теретног саобраћаја са „Газеле”, трпи ванредна оптерећења и оштећења. Како би Кружни пут издржао чак пет и по пута више камиона од броја за који је пројектован биће ојачана коловозна конструкција, а посао ће бити обављен до краја реконструкције којa траје од априла прошле године. У предузећу „Штрабаг” наводе да ће асфалт и подлога на незавршеној деоници бити скинути, рециклирани, ојачани и поново постављени.

Затим ће бити додати цемент и адитиви за ојачање и отпорност на мраз. – Протекле зиме имали смо велики број циклуса смрзавања и одмрзавања атмосферске воде у коловозу, а додатну штету прави и „вишак” возила која се са аутопута преусмеравају на Кружни пут до Обилазнице око Београда – објаснио је Драган Балетић, руководилац пројекта санације у „Штрабагу”.

Главни извођач до сада је завршио 2,5 километара пута од Ибарске магистрале до раскрснице Кијево, тунел Стара Стражевица (отворен почетком фебруара), и километар и по коловоза од тунела до раскрснице Ресник. До 22. маја, када истиче рок за завршетак пројекта, биће ојачано 6,5 километара пута од Ресника до Бубањ потока и „заостали” километар и по између раскрснице Кијево и Старе Стражевице.

– Верујем да ће уз ојачање пут успети да издржи оптерећење које ће бити појачано у наредне две године, колико ће трајати санација „Газеле”. „Штрабаг” је и према уговору дужан да преда саобраћајницу уз две године гаранције – истакао је Балетић.

Уместо планираних 200, Кружним путем од почетка марта пролази чак 1.100 камиона дневно. Уз још 14.000 путничких возила, оптерећење које сада трпи захтева још две траке и димензионирање за такозвани тешки режим саобраћаја.

Теретњаци који се из правца Ниша искључују на Кружни пут код Бубањ потока, упућени су на ову недовршену саобраћајницу како би стигли до Обилазнице око Београда и даље ка Загребу и Новом Саду. Деоница Кружног пута од Бубањ потока до Ибарске магистрале на тај начин је у функцији неизграђеног дела Обилазнице (сектори 5 и 6). Због недостатка новца, при усвајању буџета за 2009, одустало се од изградње последња два сектора обилазнице, а одлучено је да се за спону Ибарске магистрале и Аутопута Београд – Ниш „нашминка” Кружни пут знатно мањег капацитета.

Политичари су у медијима ову деоницу убрзо укључили и у назив „Обилазница око Београда”, а због слабе искоришћености „збирне” саобраћајнице (тек 43 одсто пројектованог броја возила) није било гужви, па самим тим ни већих оштећења. Да је Кружни пут ипак само регионални пут, а не Обилазница, постало је јасно када је „Газела” затворена за теретни саобраћај и када су друмски „тешкаши” преусмерени на Бубањ поток. Пројектовано годишње оптерећење на Кружном путу сада је око 5,6 уместо два милиона возила, што је граница „средњег оптерећења” за које је пројектован. Не зна се када би изградња сектора 5 и 6 Обилазнице могла да почне, јер је фокус активности владе на сектору 0 који повезује аутопут ка Загребу и аутопут ка Новом Саду. Нулта деоница саобраћајнице и компликована петља „Батајница” у њеном саставу добиле су зелено светло европских банака које финансирају изградњу (115 милиона евра), а ових дана у општинама Сурчин и Земун приводи се крају експропријација земљишта на траси.
М. Луковић