Једна чаша – довољно, две су мало...

Основан је и Београдски легат Удружења европских винских витезова „Свети Ђорђе” које у 26 земаља Европе има 3.680 чланова и – седиште у аустријском граду Ајзенштату. Београдски легат већ има шездесет чланова, а установљен је прошлог викенда, под покровитељством „новосадског конзулата”, који је настао 2007. године.

Код нас, иначе, постоји пет винских редова, у читавој Европи чак петсто. Први српски вински ред оформљен је у Хајдукову код Палића, потом у Александровцу, Вршцу, Фекетићу и Новом Саду, с намером да се вино као божанско пиће издвоји од свих осталих.     

На оснивачком скупу Београдског винског легата, који је због свечаних одора, обележја и лепе церемоније подсетио на нека давно прохујала времена, ипак су се чули „врло савремени” статистички подаци: од четири боце вина купљене у Србији, три су дошле из увоза а само је једна домаћа. Витезови ће се трудити да то промене и настојаће да што пре под виновом лозом буде још око 30.000 хектара, да би Србија у Европску унију ушла са 65.000 хектара винограда.

Зато би сваки вински витез требало да засади бар по један „свој” хектар. Заједнички задатак ових на светлој традицији удружених љубитеља вина јесте и производња квалитетних вина која ће заштитити као бренд, а приоритет је да „фрушкогорски бермет”, као наша марка, постигне одговарајућу цену на светском тржишту. Или укратко: витезови промовишу вински туризам, подижу винограде и подстичу производњу најквалитетнијих вина.

Димитрије Јевгенич Панфилов, новосадски хирург, врло је поносан на многе своје титуле, али ону српски витез Реда свети Ђорђе воли да истакне. На прошлонедељном окупљању он је био такозвани легатор, наглашава да се заједно са витезовима и осталим истомишљеницима бори за елиту као и очување традиције. Др Панфилов појашњава да не мисли на елиту у „комунистичку” смислу, нити џетсетерску, дакле дружину промовисану кроз медије „који једну другима гледају у новчаник и под сукњу”. Вински витезови увек на уму имају вредности које ће преживети наплавину времена, настоје да сачувају корене и прихвате вредности које то заслужују.

Нове чланове предлажу они који су већ у удружењу – одговара др Димитрије Јевгенич Панфилов на питање о томе како шире своје витешке редове. – Ипак, предност имају они који су спремни да више понуде него што ишту, имају богатство идеја уместо материјалних добара. Вино нам је заједнички именитељ, али знајте оно није пиће за пијанце. Наш мото је победити завист у себи да би могао да будеш витешки човек.

Интересовало нас је и нешто лично – рецимо када је доктор први пут попио чашу вина. Каже, са 12 година, код једног друга у Подгори, друга чија је породица имала велике винограде. Пола литре му је пре готово пет деценија било довољно да се „громко” напије. И тада је, тврди, научио да је једна чаша довољно а две су мало.

Мало?

– Да, да...

Витезови су то. Није их лако разумети.

---------------------------------------------

У винским редовима се тачно зна ко је шта, јер постоји чврсто утврђена хијерархија. На челу је велики мајстор који координира све активности, а међу члановима је доста искусних произвођача, професора, пословних људи, глумаца, новинара, маркетиншких стручњака, који свако на свој начин настоји да шири винску културу.

Р. П.