Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Вулкан дрма и еврозону

Вулкан дрма и еврозону
Седиште Европске централне банке у Франкфурту (Фото АФП)

Од нашег сталног дописника
Брисел, 16. априла – Вулкански пепео са Исланда променио је свакодневицу западне Европе, а министре финансија ЕУ принудио је да састанак у Шпанији одрже у окрњеном саставу. Седам од 27 министара финансија изостало је са данашњег заседања, а Оли Рен, европски комесар за економске и монетарне послове, успео је у последњи час пре затварања аеродрома да уграби авион из Париза за Мадрид. Бриселски аеродром затворен је до даљег као и остали у Бенелуксу, Скандинавији, северној Француској и северној Немачкој. Данска, Велика Британија, Финска, Пољска, Белгија, Ирска и Малта нису имали представнике данас на састанку. Њихов долазак очекује се сутра и у недељу последњег дана заседања.

Узбуђења је било довољно на дневном реду заседања и пре појаве вулканског облака. У првом плану је активирање европске помоћи за буџетску кризу у Грчкој, али данас ће се Брисел бавити и кризом у Португалији. Европска комисија одобрила је четворогодишњи програм мера стабилизације и штедње владе у Лисабону и упозорила на пропусте и потенцијалне ризике. О Грчкој ће разговарати када буду у пуном саставу.

Оли Рен је оценио да је португалски програм „амбициозан и конкретан” за период од 2011. до 2013. године, али да су потребне додатне мере фискалне консолидације за текућу годину. За разлику од грчког буџетског дефицита који је премашио 12,5 одсто БНП, у Португалији дефицит је 9,3 одсто, а Лисабон планира да га новим програмом до 2013. године смањи на три одсто, што је прописани максимум у ЕУ. Пре почетка светске кризе 2008. године буџетски дефицит Португалије био је 2,8 одсто БНП.

На молбу да упореди буџетску кризу у Португалији са оном у Грчкој, председник еврозоне Жан Клод Јункер казао је да сматра да се Лисабон „понаша одговорно и да је на правом колосеку”. Јункер је оценио да не постоји реална опасност да ће се нека од преосталих 15 држава еврозоне наћи у истој невољи као Грчка и нагласио да то важи и за Шпанију и Португалију које су већ предузеле адекватне мере за смањење дефицита. Он је такође рекао да може да потврди да „грчке власти нису упутиле захтев за кредит нити има наговештаја да намеравају да то учине”. 

Исто је потврдио и комесар Рен који је најавио иницијативу за измену законодавства и за нова овлашћења која ће бити дата Пакту за стабилност и раст. Рен се залаже за то да буџетска правила буду ригорозна и да Брисел има већа овлашћења у контроли и вођењу националних финансија. Он је упозорио Португалију да буде спремна да предузме и друге мере уколико се оптимистичне економске прогнозе ипак не буду оствариле.

Такође, Рен је најавио да ће у понедељак у Атини разговарати са представницима владе и званичницима Европске централне банке, ММФ и ЕУ о прецизирању начина и услова за коришћење помоћи од 30 милијарди евра које Грчка очекује од ЕУ. Преосталих 15 милијарди кредита Атина би требало да позајми од ММФ-а. Из Атине су већ стигли јасни сигнали да је време да се конкретно разговара о кредиту.

Грубим кршењем фискалне дисциплине Грчка је изазвала нагли пад вредности евра у односу на амерички долар и открила све недостатке координације међу 16 влада у државама монетарне уније. Државе у буџетској кризи у каквој се нашла Грчка обично посежу за девалвацијом валуте и чине промене у економији на дужи рок, али Атина не може то да учини, јер је део монетарне уније. Због тога је ово велики тест за Грчку, али још већи за ЕУ, јер је еврозона у кризи први пут од 1999. године када је евро уведен у употребу.

Бројке „Евростата” ипак показују да се еврозона стабилизује и да је за разлику од већине у свету остварила трговински суфицит од 2,6 милијарди евра у фебруару. У јануару је еврозона забележила трговински дефицит од девет милијарди евра. Свих 27 држава ЕУ заједно и даље су шест милијарди у дефициту, али то је значајан напредак у односу на 22,3 милијарде дефицита прошлог месеца. Индустријска производња у фебруару порасла је за 0,9 одсто, такође у еврозони. Када пристигну званичне статистике за март показаће се да ли су економски експерти ЕУ били у праву када су прогнозирали позитивне бројке у првом кварталу текуће године и шта треба чинити убудуће. Ипак, најпре треба сачекати да се разиђе вулканска прашина.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.