Vulkan drma i evrozonu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 16. aprila – Vulkanski pepeo sa Islanda promenio je svakodnevicu zapadne Evrope, a ministre finansija EU prinudio je da sastanak u Španiji održe u okrnjenom sastavu. Sedam od 27 ministara finansija izostalo je sa današnjeg zasedanja, a Oli Ren, evropski komesar za ekonomske i monetarne poslove, uspeo je u poslednji čas pre zatvaranja aerodroma da ugrabi avion iz Pariza za Madrid. Briselski aerodrom zatvoren je do daljeg kao i ostali u Beneluksu, Skandinaviji, severnoj Francuskoj i severnoj Nemačkoj. Danska, Velika Britanija, Finska, Poljska, Belgija, Irska i Malta nisu imali predstavnike danas na sastanku. Njihov dolazak očekuje se sutra i u nedelju poslednjeg dana zasedanja.

Uzbuđenja je bilo dovoljno na dnevnom redu zasedanja i pre pojave vulkanskog oblaka. U prvom planu je aktiviranje evropske pomoći za budžetsku krizu u Grčkoj, ali danas će se Brisel baviti i krizom u Portugaliji. Evropska komisija odobrila je četvorogodišnji program mera stabilizacije i štednje vlade u Lisabonu i upozorila na propuste i potencijalne rizike. O Grčkoj će razgovarati kada budu u punom sastavu.

Oli Ren je ocenio da je portugalski program „ambiciozan i konkretan” za period od 2011. do 2013. godine, ali da su potrebne dodatne mere fiskalne konsolidacije za tekuću godinu. Za razliku od grčkog budžetskog deficita koji je premašio 12,5 odsto BNP, u Portugaliji deficit je 9,3 odsto, a Lisabon planira da ga novim programom do 2013. godine smanji na tri odsto, što je propisani maksimum u EU. Pre početka svetske krize 2008. godine budžetski deficit Portugalije bio je 2,8 odsto BNP.

Na molbu da uporedi budžetsku krizu u Portugaliji sa onom u Grčkoj, predsednik evrozone Žan Klod Junker kazao je da smatra da se Lisabon „ponaša odgovorno i da je na pravom koloseku”. Junker je ocenio da ne postoji realna opasnost da će se neka od preostalih 15 država evrozone naći u istoj nevolji kao Grčka i naglasio da to važi i za Španiju i Portugaliju koje su već preduzele adekvatne mere za smanjenje deficita. On je takođe rekao da može da potvrdi da „grčke vlasti nisu uputile zahtev za kredit niti ima nagoveštaja da nameravaju da to učine”. 

Isto je potvrdio i komesar Ren koji je najavio inicijativu za izmenu zakonodavstva i za nova ovlašćenja koja će biti data Paktu za stabilnost i rast. Ren se zalaže za to da budžetska pravila budu rigorozna i da Brisel ima veća ovlašćenja u kontroli i vođenju nacionalnih finansija. On je upozorio Portugaliju da bude spremna da preduzme i druge mere ukoliko se optimistične ekonomske prognoze ipak ne budu ostvarile.

Takođe, Ren je najavio da će u ponedeljak u Atini razgovarati sa predstavnicima vlade i zvaničnicima Evropske centralne banke, MMF i EU o preciziranju načina i uslova za korišćenje pomoći od 30 milijardi evra koje Grčka očekuje od EU. Preostalih 15 milijardi kredita Atina bi trebalo da pozajmi od MMF-a. Iz Atine su već stigli jasni signali da je vreme da se konkretno razgovara o kreditu.

Grubim kršenjem fiskalne discipline Grčka je izazvala nagli pad vrednosti evra u odnosu na američki dolar i otkrila sve nedostatke koordinacije među 16 vlada u državama monetarne unije. Države u budžetskoj krizi u kakvoj se našla Grčka obično posežu za devalvacijom valute i čine promene u ekonomiji na duži rok, ali Atina ne može to da učini, jer je deo monetarne unije. Zbog toga je ovo veliki test za Grčku, ali još veći za EU, jer je evrozona u krizi prvi put od 1999. godine kada je evro uveden u upotrebu.

Brojke „Evrostata” ipak pokazuju da se evrozona stabilizuje i da je za razliku od većine u svetu ostvarila trgovinski suficit od 2,6 milijardi evra u februaru. U januaru je evrozona zabeležila trgovinski deficit od devet milijardi evra. Svih 27 država EU zajedno i dalje su šest milijardi u deficitu, ali to je značajan napredak u odnosu na 22,3 milijarde deficita prošlog meseca. Industrijska proizvodnja u februaru porasla je za 0,9 odsto, takođe u evrozoni. Kada pristignu zvanične statistike za mart pokazaće se da li su ekonomski eksperti EU bili u pravu kada su prognozirali pozitivne brojke u prvom kvartalu tekuće godine i šta treba činiti ubuduće. Ipak, najpre treba sačekati da se raziđe vulkanska prašina.