Време је потврдило Ђиласове теорије

Двадесетог априла 1995. године умро је истакнути књижевник, преводилац, публициста, револуционар, ратни командант, генерал-пуковник ЈНА, народни херој Југославије, председник Скупштине Југославије, истакнути државник и дипломата, дисидент и дугогодишњи политички затвореник Милован Ђилас.

Он је у целом свету познат као најистакнутији критичар комунистичког система у Југославији, СССР-у и другим источноевропским земљама. Талентовани писац Милован Ђилас, уједно је и наш најпревођенији аутор свих времена.

Његова књига „Нова класа”, у којој анализира социјалистички („комунистички”) поредак и идеологију, објављена први пут у САД 1957. године, преведена је на преко 60 страних језика и штампана у више од три милиона примерака широм света.

Ђиласову књигу „Нова класа”, прогласио је 1995. године Оксфордски форум (на редном броју 28.) за једну од стотину књига које су највише утицале на културу Запада друге половине двадесетог века.

Од посебног значаја је чињеница да су време и садашњост потврдили све Ђиласове теорије о социјалистичком („комунистичком”) систему и његовој неминовној пропасти.

Баш због таквог предвиђања будућности тадашњег „комунистичког” система у СФРЈ и источноевропским земљама, постао је непријатељ број један СФРЈ, СКЈ, Тита и његовог режима. Зато ће лично Тито, држава и СКЈ предузети до тада невиђене мере у цивилизованом свету, да Милована Ђиласа што више оклеветају и омразе код свих наших грађана и код грађана широм света.

Држава СФРЈ као таква, СКЈ на челу са својим доживотним председником и јединим маршалом, те све организоване снаге, укључујући и локално пецарошко друштво и месну заједницу, створили су фронт борбе против Ђиласа и његових идеја и присталица.

Кинески интелектуалац Ђуо Тао Ксијанг је ових дана у „Архиву председника републике”, трагајући за документима о животу и раду Милована Ђиласа, ради писања докторске дисертације о Ђиласу, нашао документ: „Програм акција Предсједништва СКЈ” за деловање против Милована Ђиласа.

То је само један од докумената који сведоче да су од председништава државе и СКЈ, па до основних организација СКЈ и других структура, прављени писани планови ради клеветања Ђиласа. Наређено је да се уклоне све Ђиласове књиге као и књиге где се његово име спомиње, брисан је са фотографија, те је историја остала без Ђиласа.

Зато је антиђиласовско деловање (посебно измишљање убистава, деформације његове личности и бића, брисање свега позитивног што је учинио за свој народ и земљу) постало врло уносан посао, а некима и занимање. Посебно су се истицали неки „књижевници” који су за велике паре писали оно што су им председништва СФРЈ и СКЈ плаћали. Издато је на десетине таквих књига-памфлета. Ангажовани су и неки психолози и психијатри који су чак из иностранства слали „своје стручно мишљење” о садистичким девијацијама Ђиласове личности итд. Ђиласу је било забрањено од стране суда да се на било какав начин брани од тих клевета.

Чула се само једна страна. Ђиласа се могло једино псовати и клеветати. Чим би он прекршио ову забрану осуђиван је на тајним суђењима. Јавност је била обавештена само о оном што је износио тужилац и судија, али није објављена ниједна реч Ђиласове одбране.

Било је четири тајна суђења Миловану Ђиласу на којима му је изречена казна на укупно девет година затвора (издржао је и три године затвора у Краљевини Југославији). Диктаторски режими су се тако бранили од Ђиласових идеја о демократском друштву, слободи личности, једнакости свих људи, помоћи гладнима.

Милован Ђилас је рођен 12. јуна 1911. године у Подбишћу код Мојковца, селу које је припадало срезу колашинском у Црној Гори. Отац му се звао Никола, а мајка Василија, рођена Раденовић. Ђиласи потичу од братства Војиновићи из Жупе никшићке.

Никола је имао синове: Алексу, учитеља, народног хероја Југославије, Милована, студента филозофије, Миливоја, студента агрономије, комесара Таковског партизанског батаљона, стрељаног на Бањици и најмлађег Акима који је у Москви студирао филозофију а у Београду завршио Вишу новинарско-дипломатску школу. Живи у Београду, а радио је у „Политици” коју је морао напустити и сналазити се као коректор и лектор по разним установама како би преживео прогон тадашњег режима због тога што није хтео да се јавно одрекне брата Милована.

Милован је живео 84 године, умро је у Београду, а сахрањен у родном селу Подбишће у породичној гробници.

Пуковник ЈНА у пензији, пилот, носилац Партизанске споменице 1941.