Кустендорф – пост фестум

Како је било? Са становишта концепције, садржаја и атмосфере, да се и Фест постиди.

Идеја о осмодневној интеракцији и прожимању филмске младости –почетника и у великом филмском свету већ осведочених делатника, у микропростору Дрвенграда, на 700 метара надморске висине у срцу нестварно лепих крајолика Србије, ван аутопутева, градске вреве и хистерије, за похвалу је и са становишта реалне потребе о културној децентрализацији.

Зашто би сваки важнији културни догађај морао да се догађа у Београду или евентуално у Новом Саду? Шта је са културним и уметничким потребама догађајима гладних житеља Ужица, Чачка, Мокре горе, Кремана... А управо је њих највише било међу конзументима целодневних филмских и музичких догађаја на Првом Кустендорф филмском и музичком фестивалу (од 14. до 21. јануара), започетог готово „поетским” и крајње неполитичким говором премијера Коштунице (отуда сентенца о „дрвенградском братству по таленту”), а завршио се предизборно ангажованим, двојезичним наступом вицепремијера Божидара Ђелића (говори српски и енглески подједнаком брзином!), који је, осим подршке фестивалском челнику Емиру Кустурици, домаћим и светским филмаџијама обећао скорашњи филмски рај у Србији...

У осам бурних дана и ноћи, многољудно „братство по таленту” учествовало је у филмским пројекцијама, радионицама, директним разговорима, етно и рок концертима и, наравно, у ђаконијама из домаће српске кухиње, топло сервираним на такозваном вечитом шведском столу који је функционисао даноноћно, па кад ко огладни.

Од свега виђеног и доживљеног на фестивалу највише су профитирали студенти, њих педесетак из готово свих крајева света, који су своја филмска знања стицали у 12 најугледнијих филмских школа (укључујући и наше три), а употпунили их у Дрвенграду у директним сусретима и дугим разговорима са Никитом Михалковим, Мајклом Редфордом, Кустурицом, Фатихом Акином, Ераном Колирином, Кристијаном Мунђијуом, Разваном Василескуом, Предрагом Микијем Манојловићем.

Осам радних дана – осам професора, а искуства и знања – сваколика. Живели су и коегзистирали као велика и срећна породица која је брзо учила и покоју српску реч. Знате оно: „Молим Вас, бело вино, један пиво и један медовина. Хвала”. Вазда срећни и насмејани, никад уморни.

За разлику од приљежних фестивалских хроничара који су се замарали већ од самог посматрања (из прикрајка) непрестаних активности свог домаћина – оснивач Кустендорф фестивала, реализатор, селектор, професор, музички извођач Емир Кустурица кад ради – не стаје. Ваљда и никада не спава.