Један против свих

Један хулиган је затворио врата стадиона десетинама хиљада навијача… Када се има у виду просек гледаности утакмица Црвене звезде у овој сезони не треба дигитрон да би се видело колико се губи због тога што је „Маракана” на пет утакмица осуђена на тајац уместо на хук с трибина.

Дисциплинска комисија ФС Србије казнила је Звезду са пет првенствених и куп утакмица без присуства публике на домаћем терену због инцидента на полуфиналној утакмици КупаСрбије против ОФК Београда,када је на северној трибини „Маракане” из ватреног оружја рањен млади навијач Звезде. Генерални секретар клуба Андрија Клеут је казао да ће због тога што ће до краја првенства играти без публике на свом стадиону „Звезда бити хендикепирана у односу на друге клубове, а пре свега на свог најближег конкурента у борби за титулу првака државе”.

Ново руководство клуба изабрано крајем маја прошле године,у тренутку највеће финансијске кризе „црвено-белих”,који су били пред банкротом,успело је да створи тим који је шест кола пре краја првенства на првом месту и пласирао се у финале купа, али и да врати поверење публике. Још летос је на „Маракани”продато више од 11.000 претплатних карата,што је рекорд још од времена кад је Звезда била првак Европе и света 1991.

Председник Лукић је свој пројекат обнове клуба засновао на повратку публике. Звезда је ове сезоне биланајгледанији фудбалски клуб у региону. На „Маракани”је на 15 утакмица укупно било 275.280 гледалаца, у просеку 18.352 по утакмици.

Није Звезда пунила само наш највећи стадион. Тако је било и свуда где год је гостовала,а уз њу су биле хиљаде присталица. Клуб је пратио ово буђење Звезде и звездаша.

Када се све ово има у виду, после новог монструозног чина на северној трибини, може се мирне душе рећи да Звезду није казнио нико други до она сама. Казнила је и себе и оне своје праве, ни криве ни дужне, навијаче чије претплатне улазнице сада не вреде ништа. Она је та која треба пре свих да одвоји жито од кукоља, јер је то у њеном интересу. Као да није било довољно што је пет утакмица за четири године играла пред празним трибинама код куће и што је због таквих „навијача” плаћала баснословне казне. Сада би цена могла да буде много већа јер сав огроман труд и постигнути резултати на спортском пољу могли би да падну у воду, пошто и сама признаје да су јој навијачи „12. играч”, на кога неће моћи да рачуна у кључним првенственим борбама на „Маракани”. Није свеједно да ли се игра усред гробне тишине или на крилима хука са севера.

Можда је неки помак и то што су се и „делије” и руководство клуба први пут заједнички оградили од једног оваквог поступка, али као објективно најодговорнији мораће да учине и нешто више да се овакве сцене не понове.