Мисаони повези

Са ултразвучним повезом (пантљиком) око главе или руке приступаћете подацима у било којој мрежи. Чини вам се да је то научнофантастична уобразиља или маштарија?

За двадесетак година, предвиђају водећи научници у квантном рачунарству, живећемо у таквој збиљи. Уосталом, јапански "Сони" је лане први заштитио такву замисао, назвавши је "матрица ултразвучних можданих таласа". (Људско ухо не чује ултразвук јер је веће учестаности од 20 килохерца.)

Иако су представници компаније изјавили да је то једна врста мисаоног нагађања и предвиђања, јер ниједна провера није до тада обављена, само годину дана доцније "пророчки изум" изгледа прилично остварљив.

Чипови су већ у глави

"Сонијев" патент заснива се на неколико научних чланака, а један од њих предсказује да ултразвучни надражаји у мозгу изазивају сличан одзив као када је Италијан Луиђи Галвани у 18. столећу пре свих струјом изазивао грчење и опуштање жабљих батака.

Још не верујете нашим речима?

Да ли је довољно убедљиво ако кажемо да су оваква проучавања пре неколико година започела у Агенцији за напредна одбрамбена истраживања (DARPA), под окриљем америчког Министарства одбране, у којима учествује више америчких факултета и института.

Предочава се доба када нећемо виђати свакојаке преносне електронске справе са екранима на сваком кораку, па ни мобилне телефоне; уместо тога људи ће носити својеврсне повезе за главу, непосредно спојене с десном можданом полутком. И преко тих трака улазиће у свеопшту мрежу, готово бескрајног пропусног опсега!

На мрачну страну такве свакодневице упозорио је још 1981. Вернон Винџ у роману "Истинита имена", најављујући искуствена осећања надзирана помоћу компјутера. Следеће године Спајдер Робинсон је у приповести "Убица ума" описао направу која снима и озвучује људске доживљаје и шаље их другом уму.

У првом случају стварност већ дочарава машту: увелико се испитују чипови убачени у главу којима немоћни људи мислима прослеђују своје захтеве машинама.

Обдарени видовитошћу

Сродне маштарије су и раније претакане у књиге. Подсетимо се Роџера Зелезног који је 1967. у "Господару светлости" испричао да су исељеници на другу планету понели такве технолошке скаламерије којима су деловали на потомке, изигравајући богове. Поред осталих, користили су испитивачке машине да пронађу убицу. Вратимо ли се у 1958. наићи ћемо на причу Смита Кордвејнера "Не, не, не Рогов", у којој Јосиф Стаљин тражи да истраживачи осмисле уходничку направу за читање свачијих мисли на даљину.

Из године у годину рачунари су паметнији, у то више нико не сумња. Дуготрајни циљ јесте да достигну нервне мреже које опонашају човечји мозак или истинску (приближно истинску) вештачку памет. А то је једино изводљиво преко "мисаоних продужетака": све што желите да знате, моћи ћете да угледате; све што сте заборавили, пронаћи ћете; без обзира на то што старите, увек ћете се сећати свега!

У научним предсказањима квантни компјутери налазиће се свуда и на сваком месту: нацртани су на зидовима, столицама, људским телима, а у међусобној размени података, слика, звук, филмова довољно им је напајање из радио-таласа ухваћених у ваздуху.