До грла у злату

Од нашег специјалног извештача
БОГОТА, јула – Када сте у главном граду Колумбије, једно име ће вас стално пратити: Луис Анхел Аранго. Није ни сликар, ни певач, ни писац. Није ни политичар, а више није ни жив. Дошао је на овај свет у Меделину 1903, студирао је филозофију и књижевност, интересовао се толико да је постао експерт за архитектуру и сликарство, био је адвокат, потом директор финансија и највећи банкар у земљи. Међутим, за њега новац није имао само материјалну вредност, већ много шири значај. Новац је само пут до усавршавања човековог, помоћ за развој разних поља људског знања, сматрао је Аранго.

Управо због таквог односа према новцу, име овог пребогатог банкара с душом, који је умро 1957. године, остало је занавек уписано, пре свега у називу највеће библиотеке Латинске Америке. У срцу Боготе, у модерном здању, смештена је Национална библиотека "Луис Анхел Аранго", преко пута ње је Музеј Ботера, најславнијег живог сликара и вајара Колумбије, а недалеко и огромно здање Мусео дел оро. Музеј злата у којем је више од 50.000 експоната, највећи је на свету. Да није било Аранга, ко зна да ли би икад тај музејски уникат, власништво централне банке Колумбије, био отворен.

Сунце за Инке

У земљи коке и дроге, паравојних формација и нафте, природног гаса, рудника гвожђа, никла, угља, бакра и злата, али и најбогатијих рудника смарагда, често се превиђа богата историја преколумбијанске епохе. Велики број од око тридесет милиона становника, међу којима понајвише Инка, у овој јединој јужноамеричкој држави на два океана, оставио је трагове своје импресивне цивилизације, сада сакупљене у Музеју злата. Злато је било у вези са Сунцем, нешто свакодневно, па и однос према њему није био похлепан, као код конквистадора.

Ово је једини музеј у којем са интернационалном прес-картом нисмо имали бесплатан улаз, нити смо добили било какав промотивни материјал. Све се плаћа, а најјефтинија књига о музеју стаје око 50 долара. Улазимо у музеј, који баш и не делује импресивно својом модерном архитектуром из педесетих година, али зато од садржаја застаје дах. Ходници са витринама у којима су ритуални предмети, украси као и предмети за свакодневну употребу сви од злата, али и од шкољки, керамике, дрвета, текстила… Почињемо готово ритуално разгледање у четири тематске сале сталне музејске поставке. У току је реновирање и отварање нових 3.000 квадратних метара које ће бити завршено идуће године.

Задивљујућа је активност "Банко де ла Република" на плану културе, јер, кажу, ни једна од око 50 великих банака у свету које у трезорима чувају благо, није попут ове, колумбијске, изложила то, а све захваљујући банкару Арангу. Када је рекао да "чувајући прошлост чувамо будућност", Аранго је можда само наслутио колико ће управо ова раскошна колекција пронети славу његових сународника широм света. Јер, ти предмети старији од двадесет векова не мирују у музејским витринама. Једна изложба је увек "на путу", стално одлази у светске престонице.

Али-Бабина пећина

Међутим, оно што је непреносиво јесте чувени "Златни салон". Кустос вас упућује у мрачну комору, у облику ротонде, ризницу највреднијих комада. Тако стојећи, нас десетак, у мраку, чујемо тиху музику која повећава осећање мистичности и некакве лаке језе… Прво се упалило светло на поду, који је, испоставило се, провидан. Призор од којег стаје дах, као у некаквој Али-Бабиној пећини. Стојите на – злату! Дубоко доле, испод ногу, у шест нивоа, све сами предмети од злата, а затим светлост полако прелази на зидове… Кад се очи привикну, свуда око вас, накит, предмети, некакве златне љуспе као рибље крљушти! Схватате да сте од "главе до пете", "до грла" у злату. Ту не може да вас тресе златна грозница, мада понеком можда и пада на памет колико то само кошта. Ипак, то што видите нема вредност, надилази све ововремене монете, у тим предметима је утиснут дух предака.

Кад се бешумно отворе врата и изађете у нове просторије, ваља повратити дах и емоције.

Уз сва ова надахнућа, крећемо у узбудљиву ноћ Боготе, у звуке салсе и меренгеа, у граду са мистично замућеном маглом и облацима, утонулом у океан зеленила, воде и омамљујућих мириса. Остаје упамћено име Луиса Анхела Аранга, "банкара с душом".

-----------------------------------------------------------

Злато било и у Југославији

За 52 године постојања овог музеја, прву изложбу видели су Њујорчани. Постављена је у Метрополитену 1954. године, а тек 1962. прелази Океан и одлази у Европу. Видели су је и у Јапану, у Сапору у време Универзијаде 1968, али је тада била и у Хирошими, Токију, Нагоји и Осаки. Године 1974. богати Јапанци поново доводе ово благо… До прошле године било  је у свету око 200 изложби. Није заобиђена ни наша земља. У то  време још целе нам државе, 1981. године, изложба експоната највећег музеја злата на свету била је у Народном музеју у Београду, затим и у Сарајеву, Загребу и Љубљани.