Стратегија из Харкова

Украјина је добила јевтинији руски гас, али је опасно угрозила сопствени суверенитет – закључак је већине коментара поводом договора који су у среду у Харкову постигли председници Дмитриј Медведев и Виктор Јанукович. Потписивање споразума о повлашћеној цени гаса којим би се Украјини обезбедила уштеда од чак четири милијарде долара на годишњем нивоу, сасвим је пала у засенак вести да су двојица председника током сусрета утаначили и останак руске црноморске флоте на Криму, практично, до 2042. године.

Судбина као да се у протеклих годину дана поиграла са Украјином. На иначе крхку економију сручила се светска финансијска криза. Потом су кренуле и политичке несугласице, привремено умирене избором новог шефа државе, почетком 2010. После харковског мини-самита бура се поново диже. Опозиција је огорчена, останак руске флоте на Криму назива се издајом националних интереса, губитком суверенитета, Јануковичу се прети импичментом, лидери „наранџасте револуције“ (2004) Јулија Тимошенко и Виктор Јушченко поново су на истој страни барикаде и по многима – Украјина је пред расколом...

Они који подржавају договор Јануковича и Медведева тврде, међутим, да ће останак руске флоте на Криму само допринети развоју полуострва, посебно луке Севастопољ у којој је флота и смештена, обезбедити сигурност земље на црноморским границама, ојачати мир у региону. Сан о укључивању Украјине у НАТО ионако је одавно распршен. Из Брисела су још пре извесног времена јасно ставили до знања да се неће (отворено) уплитати у стратешке одлуке власти у Кијеву. Уосталом и канцеларије Комисије за придружење Украјине алијанси већ зврје пусте.

У једно, међутим, нема сумње: утицај Москве на дешавања у бившој сестринској совјетској републици доласком Јануковича на власт нагло је ојачао. Како пише „Волстрит џорнал“, ово ће свакако утицати и на положај других бивших совјетских република, посебно централноазијских, које ни скоро три деценије након распада СССР-а нису успеле да заузму јасну позицију у међународној арени. Договор о црноморској флоти несумњиво је јасан сигнал и Грузији са којом је Русија у августу 2008. водила краткотрајан рат, а у којем је руској војсци помоћ са мора била и те како добродошла.

По коментатору „Кембриџ енерџи рисерч асоцијације”, „на добитку су сви“. „’Гаспром’ је сачувао своју позицију, Украјина добија гас по повољној цени, а Кремљ доказује своју геополитичку моћ.” „Вашингтон пост”, са своје стране, договор из Харкова оцењује као другу спољнополитичку победу Москве током овог месеца. Прва је несумњиви утицај Русије на промене у још увек немирној Киргизији. Немачки „Пресе“ кратко закључује да за Украјину са садашњом жалосном економијом другог излаза, једноставно, није било. Уосталом, и многи украјински привредници сматрају да би без сарадње са руским партнерима њихова земља брзо отишла на добош.(/slika2)

Питање је како ће из свега испливати Виктор Јанукович. Из опозиционог Блока Јулије Тимошенко у Врховну раду (парламент) је већ стигао захтев за ванредним заседањем на којем би се разматрала новонастала ситуација. Како наводе у БЈТ, харковски договор супротан је националним интересима Украјине. Тим поводом Јулија Тимошенко је позвала грађане да се окупе пред здањем парламента како се не би дозволило „кршење устава“. На кршење устава се позива и „Наша Украјина“ бившег председника Виктора Јушченка и захтева покретање импичмента садашњег шефа државе.

Оно што додатно изазива недоумицу код украјинских, али и других, аналитичара јесте чињеница да је останком руске црноморске флоте на Криму, на неки начин, нарушен став по којем се Украјина спољнополитички декларише као – несврстана. Будући да је реч о, после Русије, највећој европској држави, са изузетно јаком армијом, њена војно-политичка одређеност, каква год била, и те како је значајна за дешавања на Старом континенту.

И на крају, тешко је веровати да је руски председник Медведев, зарад једне политичке победе Москве, спреман да жртвује свог савезника из Кијева. Његова, евентуална, смена могла би Русији да се врати као бумеранг бачен свом силином. Нема сумње да су двојица партнера то имала на уму када су један другоме стегли руку, у среду, у Харкову.