Страх од новог таласа мржње

Од нашег сталног дописника
ВАШИНГТОН, 31. јула – "Уверена сам да већ ове недеље можемо да постигнемо и прекид ватре и трајно решење" кризе на Блиском истоку, изјавила је јутрос шефовица америчке дипломатије Кондолиза Рајс, враћајући се кући после друге посете зараћеном региону. Звучи као поприличан заокрет: Вашингтон је досад сугерисао да нема краткорочног решења за сукоб између Израела и Хезболаха, да тежи дугорочном чупању корена кризе…

Наговештено спајање краткорочности и дугорочности дошло је, како то често бива, тек кад се још једном испоставило дејство правила "што горе, то боље". Сматра се, наиме, да је Америка прибегла "отварању перспективе" тек кад је "нестао хоризонт", то јест кад је постало извесно да "мора бити боље, јер горе не може бити".

Као таква прекретница доживљена је јучерашња погибија око 60 Либанаца, већином деце, под израелским бомбама у селу Кана. Локална трагедија је изазвала глобално ужасавање, изражено и у јучерашњем председничком саопштењу Савета безбедности УН, приморавши Вашингтон да хитно предузме дипломатску иницијативу како би спречио да критике на рачун његове досад безрезервне подршке Израелу израсту у нови талас "антиамериканизма" какав се догодио приликом инвазије на Ирак у марту 2003.

Овдашњи званичници и аналитичари износе, при том, дугу листу стрепњи, неизвесности и стратешких новитета који се сада осећају и запажају на Блиском истоку, чинећи међународну кризу већом од бојишта. Сажети приказ тог "пописа" могао би да изгледа овако:

Америка жели решење у три потеза:

1. прекид ватре, утврђивање политичких принципа који би спречили да убрзо избију нови сукоби и формирање "међународних стабилизационих снага" које би контролисале "будућу тампон зону на југу Либана у којој више не би било наоружаних група

2. није извесно ни да ли ће Хезболах пристати да се разоружа, ни ко би био у саставу интернационалних трупа – Америка засад одбија своје учешће, док га други сматрају неопходним

3. Вашингтон сматра да решење кризе треба да садржи обавезу Сирије и Ирана да више не помажу Хезболаху, али не пристаје да непосредно контактира ни с једним чланом те тројке

4. у току је нови "рат заступника" где се Израел и Хезболах боре и за интересе главних савезника, САД односно Ирана, који се надмећу око утицаја на Блиском истоку.

5. ствара се ланац кошмара у коме разна бојишта и изазови директно утичу једни на друге: пораз Хезболаха би значио много за рат САД против тероризма, истрајавање Хезболаха охрабрило би друге "терористичке организације" за нападе и изван Блиског истока; утицај иранске теократије се шири и Ираком и Либаном; сунитска Ал каида најављује сарадњу са досад конкурентским шиитским Хезболахом; арапске сунитске власти страхују и од јачања шиита и од израелских акција и од раста унутрашњег гнева због сунитског страдања или потискивања…

6. новост представља и "први велики рат између државе и (алтернативне) мреже", како је сукоб између израелске армије и милиције Хезболаха назвао један од овдашњих водећих ратних аналитичара Џон Аркиља. Хезболахова издржљивост и организација се сада проучавају у Пентагону – додаје "Њујорк тајмс" – како би се америчке трупе прилагодиле искушењима којима их излажу сличне "распршене" герилске акције у Ираку и Авганистану.

7. Кључни проблем за Америку је, заправо, Иран, тврди познати глобалиста Хенри Кисинџер, категоришући тог противника као спој амбиције да се "направи атомско оружје и верског екстремизма". Упозорава, уз остало, да ће свет бити суочен с растом "радикалних исламских група, терористичких акција и ширењем оружја за масовно уништење" – ако пет сталних чланица Савета безбедности УН плус Немачка не успеју да обуздају нуклеаризацију Исламске Републике. Прибојава се, уједно, да светска организација не крахира као што се то догодило избијањем Другог светског рата, њеној претходници Лиги народа, после неодлучних одговора на тадашње међународне изазове.

Дипломатију не треба бркати са слаткоречивошћу, она је примена концепта а не вежба говорништва, додаје Кисинџер у "Вашингтон посту". Посебно је неефикасна кад се "намењује за домаћу употребу јер тако повећава радикалне изазове уместо да их надвладава".

У овдашњем преиспитивању светске сцене, ипак су неизбежна и вербална надгорњавања. Тако су критичари и браниоци политике Џорџа Буша, усред ужасавања, употребили исту реч – "смешно". Бивши функционер Бушове администрације а сада председник њујоршког Савета за међународне односе, Ричард Хас изјавио је, тако, да је председникова тврдња како садашња криза на Блиском истоку и шанса за успех америчке политике – "најсмешнија ствар коју је чуо у последњих много година". Престонични главни лист, уједно, цитира неименованог званичника који каже да је "сасвим смешна реторика" по којој САД не могу да сарађују ни са ким и да губе лидерску позицију у свету.

Циници додају да се "смешне" ствари умножавају с драмама у којима никоме није до смеха.

-------------------------------------------------------------------------

Буш упозорио Сирију и Иран

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 31. јула – Америци је стало до одрживог мира на Блиском истоку, поновио је данас шеф Беле куће Џорџ Буш, пославши још једно упозорење земљама које сматра "спонзорима тероризма".

– Иран мора да обустави финансијску подршку и снабдевање оружјем терористичких група као што је Хезболах, а Сирија мора да престане с подршком терору и да поштује суверенитет Либана – рекао је Буш приликом боравка у Мајамију, после сусрета с бизнисменима кубанског порекла. М. П.