Strah od novog talasa mržnje

Od našeg stalnog dopisnika
VAŠINGTON, 31. jula – "Uverena sam da već ove nedelje možemo da postignemo i prekid vatre i trajno rešenje" krize na Bliskom istoku, izjavila je jutros šefovica američke diplomatije Kondoliza Rajs, vraćajući se kući posle druge posete zaraćenom regionu. Zvuči kao popriličan zaokret: Vašington je dosad sugerisao da nema kratkoročnog rešenja za sukob između Izraela i Hezbolaha, da teži dugoročnom čupanju korena krize…

Nagovešteno spajanje kratkoročnosti i dugoročnosti došlo je, kako to često biva, tek kad se još jednom ispostavilo dejstvo pravila "što gore, to bolje". Smatra se, naime, da je Amerika pribegla "otvaranju perspektive" tek kad je "nestao horizont", to jest kad je postalo izvesno da "mora biti bolje, jer gore ne može biti".

Kao takva prekretnica doživljena je jučerašnja pogibija oko 60 Libanaca, većinom dece, pod izraelskim bombama u selu Kana. Lokalna tragedija je izazvala globalno užasavanje, izraženo i u jučerašnjem predsedničkom saopštenju Saveta bezbednosti UN, primoravši Vašington da hitno preduzme diplomatsku inicijativu kako bi sprečio da kritike na račun njegove dosad bezrezervne podrške Izraelu izrastu u novi talas "antiamerikanizma" kakav se dogodio prilikom invazije na Irak u martu 2003.

Ovdašnji zvaničnici i analitičari iznose, pri tom, dugu listu strepnji, neizvesnosti i strateških noviteta koji se sada osećaju i zapažaju na Bliskom istoku, čineći međunarodnu krizu većom od bojišta. Sažeti prikaz tog "popisa" mogao bi da izgleda ovako:

Amerika želi rešenje u tri poteza:

1. prekid vatre, utvrđivanje političkih principa koji bi sprečili da ubrzo izbiju novi sukobi i formiranje "međunarodnih stabilizacionih snaga" koje bi kontrolisale "buduću tampon zonu na jugu Libana u kojoj više ne bi bilo naoružanih grupa

2. nije izvesno ni da li će Hezbolah pristati da se razoruža, ni ko bi bio u sastavu internacionalnih trupa – Amerika zasad odbija svoje učešće, dok ga drugi smatraju neophodnim

3. Vašington smatra da rešenje krize treba da sadrži obavezu Sirije i Irana da više ne pomažu Hezbolahu, ali ne pristaje da neposredno kontaktira ni s jednim članom te trojke

4. u toku je novi "rat zastupnika" gde se Izrael i Hezbolah bore i za interese glavnih saveznika, SAD odnosno Irana, koji se nadmeću oko uticaja na Bliskom istoku.

5. stvara se lanac košmara u kome razna bojišta i izazovi direktno utiču jedni na druge: poraz Hezbolaha bi značio mnogo za rat SAD protiv terorizma, istrajavanje Hezbolaha ohrabrilo bi druge "terorističke organizacije" za napade i izvan Bliskog istoka; uticaj iranske teokratije se širi i Irakom i Libanom; sunitska Al kaida najavljuje saradnju sa dosad konkurentskim šiitskim Hezbolahom; arapske sunitske vlasti strahuju i od jačanja šiita i od izraelskih akcija i od rasta unutrašnjeg gneva zbog sunitskog stradanja ili potiskivanja…

6. novost predstavlja i "prvi veliki rat između države i (alternativne) mreže", kako je sukob između izraelske armije i milicije Hezbolaha nazvao jedan od ovdašnjih vodećih ratnih analitičara Džon Arkilja. Hezbolahova izdržljivost i organizacija se sada proučavaju u Pentagonu – dodaje "Njujork tajms" – kako bi se američke trupe prilagodile iskušenjima kojima ih izlažu slične "raspršene" gerilske akcije u Iraku i Avganistanu.

7. Ključni problem za Ameriku je, zapravo, Iran, tvrdi poznati globalista Henri Kisindžer, kategorišući tog protivnika kao spoj ambicije da se "napravi atomsko oružje i verskog ekstremizma". Upozorava, uz ostalo, da će svet biti suočen s rastom "radikalnih islamskih grupa, terorističkih akcija i širenjem oružja za masovno uništenje" – ako pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN plus Nemačka ne uspeju da obuzdaju nuklearizaciju Islamske Republike. Pribojava se, ujedno, da svetska organizacija ne krahira kao što se to dogodilo izbijanjem Drugog svetskog rata, njenoj prethodnici Ligi naroda, posle neodlučnih odgovora na tadašnje međunarodne izazove.

Diplomatiju ne treba brkati sa slatkorečivošću, ona je primena koncepta a ne vežba govorništva, dodaje Kisindžer u "Vašington postu". Posebno je neefikasna kad se "namenjuje za domaću upotrebu jer tako povećava radikalne izazove umesto da ih nadvladava".

U ovdašnjem preispitivanju svetske scene, ipak su neizbežna i verbalna nadgornjavanja. Tako su kritičari i branioci politike Džordža Buša, usred užasavanja, upotrebili istu reč – "smešno". Bivši funkcioner Bušove administracije a sada predsednik njujorškog Saveta za međunarodne odnose, Ričard Has izjavio je, tako, da je predsednikova tvrdnja kako sadašnja kriza na Bliskom istoku i šansa za uspeh američke politike – "najsmešnija stvar koju je čuo u poslednjih mnogo godina". Prestonični glavni list, ujedno, citira neimenovanog zvaničnika koji kaže da je "sasvim smešna retorika" po kojoj SAD ne mogu da sarađuju ni sa kim i da gube lidersku poziciju u svetu.

Cinici dodaju da se "smešne" stvari umnožavaju s dramama u kojima nikome nije do smeha.

-------------------------------------------------------------------------

Buš upozorio Siriju i Iran

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 31. jula – Americi je stalo do održivog mira na Bliskom istoku, ponovio je danas šef Bele kuće Džordž Buš, poslavši još jedno upozorenje zemljama koje smatra "sponzorima terorizma".

– Iran mora da obustavi finansijsku podršku i snabdevanje oružjem terorističkih grupa kao što je Hezbolah, a Sirija mora da prestane s podrškom teroru i da poštuje suverenitet Libana – rekao je Buš prilikom boravka u Majamiju, posle susreta s biznismenima kubanskog porekla. M. P.