БИТИ ПРОТИВ АМЕРИКЕ

Шта данас зближава Иран и Венецуелу? Антиамериканизам њихових вођа. Ахмадинежад и Чавес називају један другог братом, а говорећи у Катару, председник Венецуеле обећао је прошле недеље да ће (буде ли потребно) његова земља Ирану достављати и оружје.

Антиамериканизам постаје фактор међусобне политичке привлачности. Шири се као вирус грипа. Ако следите за вестима о рату у Либану, могли сте уочити да из кризе профитирају Хезболах и Иран – организација која је прва хитнула камен и земља која ту организацију можда инспирише, а свакако је подржава.

Масакр грађана засутих бомбама Израела, учинио је безначајним податак о томе ко је почео рат. Није више битна историја, кључна је телевизијска слика.

Некрунисани краљ нерасписаног конкурса популарности је вођа Хезболаха Хасан Насролах – један с листе тражених у САД због тероризма. Чиме је Насролах заслужио да буде јунак арапске и муслиманске јавности? Показао је да и релативно малобројна организација као што је Хезболах, са успехом може изазвати, погодити а можда и ранити Израел, чија се армија сматра једном од најбољих.

Симпатије су уз страну која је у стању да пружи изазов много већој моћи. И израз "тероризам", лако је заменити појмом "ослободилачког покрета". Одбојност јавног мишљења резервисана је Израелу. Израелу није циљ разбијање Хезболаха, тврди Ибрахим Амини, један од иранских ајатолаха. "Они желе разарање свих исламских нација и влада".

"Они", то су Израел и сви који помажу држави Јевреја, пре свега Вашингтон. Америка се у овом идеолошком миљеу доживљава као стуб једног неправедног светског поретка. У Бејруту, демонстранти су разбили просторије Уједињених нација, дајући тим гестом на знање шта заправо мисле о институцијама "америчког поретка".

Појава отпора "америчком поретку" не тиче се само Блиског истока, где је рат повод за испољавање одбојности. Дотрајали светски поредак иритира сав млади свет "трећег света", чији је "ум узбуђен звуцима и сликама приспелим издалека" ( Збигњев Бжежински), те то само јача њихово незадовољство стварношћу у којој живе.

Бжежински упозорава да се данашње демонстративно расположење младих врло лако може преобразити у "револуционарни мач", пошто су "већ упола уједињени у велике заједнице, повезани интернетом, и већ су приправни да понове оно што се годинама раније догодило у Мексику или на Тргу Тјенанмен – само у много већима размерама", написао је у једном чланку.

Потребни су им повод, вера или мржња. Отприлике, то што се данас нуди ратом у Либану. У Вашингтону тај рат се помно анализира, као први у којем се армија једне или више нација суочава с "мрежом".

"Мрежа" је сурогат софистицираности армије и неухватљивости гериле, саздана од растреситог поретка борбених ћелија. Може се ширити, чак и по континентима. Ћелије Хезболаха досегле су и ликвидирале своје живе циљеве у Аргентини.

Противно очекивању, у САД има мишљења да армија те највеће силе на свету није организована прикладно захтевима "рата нације и мреже". Није тешкоћа у структури организације војних снага, прилагодиће се. Проблем је "придобити за себе срце и душу неутралне популације", да би она била "уз нас, а не уз наше непријатеље", цитиран је неименовани официр.

Другим речима, Америци недостаје то што је на Блиском истоку поклоњено Хезболаху. Уз Хезболах су ум и срце масе чије је расположење описао Бжежински.

Шта би се догодило у случају да САД, без обзира на нереалност такве претпоставке, изненада напусте сцену на којој су бомбардоване критиком и неугодностима? Вероватно је да би се ослобођени простор испунио наоружаним хаосом. САД су стуб одбране Запада, систем Запада еволуира из времена Старе Грчке и Рима.

Ипак – таква претпоставка од које се подиже коса на глави не лишава Сједињене Државе одговорности за очување стандарда западног поретка. Појам тог поретка је слобода. Појам слободе је Америка. Инвазија Ирака, призори затвора Абу Греиб и Гвантанамо и којешта друго, угрозили су последњих година осећај да је то тако. Свету се чини да су на тим местима заставе слободе скинуте са јарбола.