Рашка „укинула” Копаоник

Рашка – Нема више Копаоника међу 19 месних заједница у саставу рашчанске општине.

Тако је средином протеклог месеца одлучила овдашња општинска скупштина, али се није одрекла територије, права на коришћење земљишта и, дабоме, „златне коке“ што се буџета тиче.

Локална власт је само променила име ове „заједнице непосредног одлучивања грађана“ па се сада уместо Копаоник, како већ и у „Службеном гласнику” пише, зове – Лисина.

У општинским службама смо дознали да је реч о прихватању „иницијативе грађана већином гласова одборника“, што би значило да су дојучерашњи Копаоничани затражили да буду Лисинчани па су им тако народни представници изашли у сусрет.

Но, другачије објашњење чули смо у самој варошици, јер су нам поједини мештани објаснили да је „до преименовања месне заједнице у Лисину дошло лукавим потезом овдашње власти како би се благовремено доскочило Колету (Миодраг Костић, власник бившег ’Генекса’ на Копаонику, прим. М. Д.) и другима, који, што се Копаоника тиче, имају отворене сепаратистичке намере“.

Истина, то не скрива ни Раденко Цветић, председник општине, који за „Политику“ укратко каже:

– Тачно је, о некаквом формирању посебне општине Копаоник одавно се говори и све учесталије заговара. Због тога је најпре на седници Општинског већа предложено да се ово подручје назове по имену старог поткопаоничког села које је одувек припадало рашчанској комуни, и тако ми спречавамо евентуално издвајање Копаоника од Рашке. Ми нe скривамо да нам одатле притиче 70 одсто новца у буџет. И још нешто, на Копаонику стално живе само четири становника док их је у Лисини више. Сада тамо следи избор председника и Већа месне заједнице.

Многим Рашчанима, а посебно онима који на Копаонику раде или имају пословне објекте, куће за одмор, ови разлози нису баш уверљиви и томе се противе. Тако, у шали речено, дојучерашњи Копаоничанин а одскора Лисинчанин др Бојан Миловановић, директор Националног парка Копаоник, жали за познатим и атрактивним именом месне заједнице и још тврди да ни процедура у смислу јавне расправе није поштована.

– Ма то су хипохондрични разлози, страх без основа. Не може се на тај начин спречити формирање неке нове општине. Уосталом, нико ту одлуку неће доносити на силу већ би се о томе, сходно садашњим а верујем и будућим законским решењима, изјашњавала СО Рашка. Ово, дакле, само беспотребно ствара забуну, а могуће су и компликације са папирима људи који, рецимо, у познатом викенд-насељу имају куће... – тврди Миловановић.

Други су опет склони шали о овој промени имена тврдећи да се „зна шта је и где је Копаоник, а да је сало Лисина једино било познато по чувеној Јовки врачари, код које су многи верујући у њену натприродну моћ годинама тражили лека за разне невоље“.

Поткопаоничко село Лисина последње је кад се крене од Руднице према Копаонику. Ту су евидентиране старе сеоске куће. Међутим, до ове одлуке то никада није била месна заједница већ је као заселак припадало МЗ Шипачина. Село или заселак, нажалост, није имало много вајде од развоја туризма на Копаонику, осим што су поједини власници имања успели да продају погодне парцеле за викенд-куће. Тако је, као и остала на овој падини Копаоника, све празније и старије, рецимо према попису из 1991. године ту је живело 226 становника у 90 домова, а према попису из 2001. ту је остало свега 93 становника у 35 кућа.

Углавном су то остарели људи који и не знају, како неко рече, да им је „власт у ’надлежност’ доделила Кола и остале са врха планине“ па у неки скорији бољитак и не верују...

Мирољуб Дугалић