Raška „ukinula” Kopaonik

Raška – Nema više Kopaonika među 19 mesnih zajednica u sastavu raščanske opštine.

Tako je sredinom proteklog meseca odlučila ovdašnja opštinska skupština, ali se nije odrekla teritorije, prava na korišćenje zemljišta i, dabome, „zlatne koke“ što se budžeta tiče.

Lokalna vlast je samo promenila ime ove „zajednice neposrednog odlučivanja građana“ pa se sada umesto Kopaonik, kako već i u „Službenom glasniku” piše, zove – Lisina.

U opštinskim službama smo doznali da je reč o prihvatanju „inicijative građana većinom glasova odbornika“, što bi značilo da su dojučerašnji Kopaoničani zatražili da budu Lisinčani pa su im tako narodni predstavnici izašli u susret.

No, drugačije objašnjenje čuli smo u samoj varošici, jer su nam pojedini meštani objasnili da je „do preimenovanja mesne zajednice u Lisinu došlo lukavim potezom ovdašnje vlasti kako bi se blagovremeno doskočilo Koletu (Miodrag Kostić, vlasnik bivšeg ’Geneksa’ na Kopaoniku, prim. M. D.) i drugima, koji, što se Kopaonika tiče, imaju otvorene separatističke namere“.

Istina, to ne skriva ni Radenko Cvetić, predsednik opštine, koji za „Politiku“ ukratko kaže:

– Tačno je, o nekakvom formiranju posebne opštine Kopaonik odavno se govori i sve učestalije zagovara. Zbog toga je najpre na sednici Opštinskog veća predloženo da se ovo područje nazove po imenu starog potkopaoničkog sela koje je oduvek pripadalo raščanskoj komuni, i tako mi sprečavamo eventualno izdvajanje Kopaonika od Raške. Mi ne skrivamo da nam odatle pritiče 70 odsto novca u budžet. I još nešto, na Kopaoniku stalno žive samo četiri stanovnika dok ih je u Lisini više. Sada tamo sledi izbor predsednika i Veća mesne zajednice.

Mnogim Raščanima, a posebno onima koji na Kopaoniku rade ili imaju poslovne objekte, kuće za odmor, ovi razlozi nisu baš uverljivi i tome se protive. Tako, u šali rečeno, dojučerašnji Kopaoničanin a odskora Lisinčanin dr Bojan Milovanović, direktor Nacionalnog parka Kopaonik, žali za poznatim i atraktivnim imenom mesne zajednice i još tvrdi da ni procedura u smislu javne rasprave nije poštovana.

– Ma to su hipohondrični razlozi, strah bez osnova. Ne može se na taj način sprečiti formiranje neke nove opštine. Uostalom, niko tu odluku neće donositi na silu već bi se o tome, shodno sadašnjim a verujem i budućim zakonskim rešenjima, izjašnjavala SO Raška. Ovo, dakle, samo bespotrebno stvara zabunu, a moguće su i komplikacije sa papirima ljudi koji, recimo, u poznatom vikend-naselju imaju kuće... – tvrdi Milovanović.

Drugi su opet skloni šali o ovoj promeni imena tvrdeći da se „zna šta je i gde je Kopaonik, a da je salo Lisina jedino bilo poznato po čuvenoj Jovki vračari, kod koje su mnogi verujući u njenu natprirodnu moć godinama tražili leka za razne nevolje“.

Potkopaoničko selo Lisina poslednje je kad se krene od Rudnice prema Kopaoniku. Tu su evidentirane stare seoske kuće. Međutim, do ove odluke to nikada nije bila mesna zajednica već je kao zaselak pripadalo MZ Šipačina. Selo ili zaselak, nažalost, nije imalo mnogo vajde od razvoja turizma na Kopaoniku, osim što su pojedini vlasnici imanja uspeli da prodaju pogodne parcele za vikend-kuće. Tako je, kao i ostala na ovoj padini Kopaonika, sve praznije i starije, recimo prema popisu iz 1991. godine tu je živelo 226 stanovnika u 90 domova, a prema popisu iz 2001. tu je ostalo svega 93 stanovnika u 35 kuća.

Uglavnom su to ostareli ljudi koji i ne znaju, kako neko reče, da im je „vlast u ’nadležnost’ dodelila Kola i ostale sa vrha planine“ pa u neki skoriji boljitak i ne veruju...

Miroljub Dugalić