На пробама замишљамо глумце

Позориште прави велику грешку када жели да се такмичи са осталим медијима користећи њихова изражајна средстава. Позориште има игру, а телевизија и филм слику. Ту је кључна разлика – каже млада редитељка Ана Ђорђевић која на сцени „Бојан Ступица” Југословенског драмског позоришта припрема представу „Записи из подземља” по роману Ф. М. Достојевског. Премијера је 11. маја са глумачком екипом у којој су: Срђан Тимаров, Марко Баћовић, Јелена Тркуља, Маринко Маџгаљ, Бојан Лазаров, Ђорђе Марковић и Слободан Тешић. Ова редитељка је, да подсетимо, са великим успехом прошле сезоне потписала Лазаревићеву „Швабицу” на поменутој сцени ЈДП-а.

Ана Ђорђевић је пуно радила у унутрашњости. Први сценски пробој у Београду остварила је на сцени „Студио”ЈДП-а са представом „Ред вожње Андреаса Сама” по мотивима романа Данила Киша „Башта пепео”. А за роман „Записи из подземља” Ф. М. Достојевског заинтересовала се још као студент.

– У представи „Записи из подземља” у центру пажње је човек са невероватном способношћу самопосматрања, самоанализе... Човек који има увид у свој пад, али који, парадоксално, управо због тога што толико зна о себи, не изналази могућност да превазиђе своја ограничења и постане другачији, бољи, квалитетнији. Даоствари пуну меру свог потенцијала као личности, због чега посеже за уништењем и себе и оних који би могли да допринесу његовој промени. То је идеја која прожима целу представу – наглашава Ана Ђорђевић и додаје:

– Роман „Записи из подземља” бави се проблемима савременог човека 19. века. И ми га тако и радимо. Међутим он потврђује и да је Достојевски писац-пророк. Да су ти проблеми човека 19. века најмање били видљиви тада, а сада у 21. веку постају изузетно уочљиви. У том смислу „Записе из подземља” не доживљавам као роман 19. већ 21. века. Радња представе лоцирана је у Петроградутог времена,али се на томе не инсистира, већ се уметничким поступком сигнализира да се та прича тиче данашњице. У сфери социјалног и интимног људи се затварају у непробојне капсуле, и,маданесумњиво пате у тој врсти изолације, и имају моћ да те капсуле разбију, на то се не усуђују.

Даровита редитељка је говорила и о проблемима са којима се редитељ суочава током рада на некој од представа у Београду, а штонајчешће није случај за позоришним кућама у унутрашњости:

– Овде, у Београду глумци паралелно раде по две представе, да не говорим о снимањима, телевизији... Дешава се да на пробама замишљамо глумце који често изостају због разних обавеза. То је постало нормално. Једноставно, морате тако да радите да не бисте изгубили и оно мало времена што имате.

Ана Ђорђевић припада млађој генерацији београдских редитеља. Ипак, више воли да ради класику, него савремене комаде. У време када је завршавала Факултет драмских уметности у Београду, била је популарна савремена британска драматургија, али је она дипломирала са Шекспировим „Сном летње ноћи”.

– Схватила сам да смоми, млади редитељи, различити. Да је много врста цвећа у ливади. Да мени није савремена драматургија у довољној мери блиска, да као редитељ кроз те комаде немам шта да кажем. Окренула сам се класици: Чехову, Оскару Вајлду, Молијеру, Данилу Кишу... Била сам храбра да у критичним моментима када се прави каријера, одбијем да радим савремене комаде – каже наша саговорница.

Ана Ђорђевић ништа не препушта случају. Непосредно после премијере представе „Записи из подземља” одлази у Сомборско позориште где ће режирати Гогољеву „Женидбу”. А на питање како као млади редитељ успева да се избори за свој простор, одговорила нам је:

– Тако што свакодневно окрећем телефоне многих позоришта. Можете направити већи успех, али не можете очекивати да ће вас на основу тога одмах сви звати да сарађујете. Зато ви преузимате иницијативу. Звала сам Сомборско позориште и понудила сарадњу. И добила потврдан одговор. Ми нисмо таква средина да имамо своје агенте, већ и тај део посла морамо сами да одрадимо, каже енергична редитељка.

Борка Требјешанин