Na probama zamišljamo glumce

Pozorište pravi veliku grešku kada želi da se takmiči sa ostalim medijima koristeći njihova izražajna sredstava. Pozorište ima igru, a televizija i film sliku. Tu je ključna razlika – kaže mlada rediteljka Ana Đorđević koja na sceni „Bojan Stupica” Jugoslovenskog dramskog pozorišta priprema predstavu „Zapisi iz podzemlja” po romanu F. M. Dostojevskog. Premijera je 11. maja sa glumačkom ekipom u kojoj su: Srđan Timarov, Marko Baćović, Jelena Trkulja, Marinko Madžgalj, Bojan Lazarov, Đorđe Marković i Slobodan Tešić. Ova rediteljka je, da podsetimo, sa velikim uspehom prošle sezone potpisala Lazarevićevu „Švabicu” na pomenutoj sceni JDP-a.

Ana Đorđević je puno radila u unutrašnjosti. Prvi scenski proboj u Beogradu ostvarila je na sceni „Studio”JDP-a sa predstavom „Red vožnje Andreasa Sama” po motivima romana Danila Kiša „Bašta pepeo”. A za roman „Zapisi iz podzemlja” F. M. Dostojevskog zainteresovala se još kao student.

– U predstavi „Zapisi iz podzemlja” u centru pažnje je čovek sa neverovatnom sposobnošću samoposmatranja, samoanalize... Čovek koji ima uvid u svoj pad, ali koji, paradoksalno, upravo zbog toga što toliko zna o sebi, ne iznalazi mogućnost da prevaziđe svoja ograničenja i postane drugačiji, bolji, kvalitetniji. Daostvari punu meru svog potencijala kao ličnosti, zbog čega poseže za uništenjem i sebe i onih koji bi mogli da doprinesu njegovoj promeni. To je ideja koja prožima celu predstavu – naglašava Ana Đorđević i dodaje:

– Roman „Zapisi iz podzemlja” bavi se problemima savremenog čoveka 19. veka. I mi ga tako i radimo. Međutim on potvrđuje i da je Dostojevski pisac-prorok. Da su ti problemi čoveka 19. veka najmanje bili vidljivi tada, a sada u 21. veku postaju izuzetno uočljivi. U tom smislu „Zapise iz podzemlja” ne doživljavam kao roman 19. već 21. veka. Radnja predstave locirana je u Petrogradutog vremena,ali se na tome ne insistira, već se umetničkim postupkom signalizira da se ta priča tiče današnjice. U sferi socijalnog i intimnog ljudi se zatvaraju u neprobojne kapsule, i,madanesumnjivo pate u toj vrsti izolacije, i imaju moć da te kapsule razbiju, na to se ne usuđuju.

Darovita rediteljka je govorila i o problemima sa kojima se reditelj suočava tokom rada na nekoj od predstava u Beogradu, a štonajčešće nije slučaj za pozorišnim kućama u unutrašnjosti:

– Ovde, u Beogradu glumci paralelno rade po dve predstave, da ne govorim o snimanjima, televiziji... Dešava se da na probama zamišljamo glumce koji često izostaju zbog raznih obaveza. To je postalo normalno. Jednostavno, morate tako da radite da ne biste izgubili i ono malo vremena što imate.

Ana Đorđević pripada mlađoj generaciji beogradskih reditelja. Ipak, više voli da radi klasiku, nego savremene komade. U vreme kada je završavala Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, bila je popularna savremena britanska dramaturgija, ali je ona diplomirala sa Šekspirovim „Snom letnje noći”.

– Shvatila sam da smomi, mladi reditelji, različiti. Da je mnogo vrsta cveća u livadi. Da meni nije savremena dramaturgija u dovoljnoj meri bliska, da kao reditelj kroz te komade nemam šta da kažem. Okrenula sam se klasici: Čehovu, Oskaru Vajldu, Molijeru, Danilu Kišu... Bila sam hrabra da u kritičnim momentima kada se pravi karijera, odbijem da radim savremene komade – kaže naša sagovornica.

Ana Đorđević ništa ne prepušta slučaju. Neposredno posle premijere predstave „Zapisi iz podzemlja” odlazi u Somborsko pozorište gde će režirati Gogoljevu „Ženidbu”. A na pitanje kako kao mladi reditelj uspeva da se izbori za svoj prostor, odgovorila nam je:

– Tako što svakodnevno okrećem telefone mnogih pozorišta. Možete napraviti veći uspeh, ali ne možete očekivati da će vas na osnovu toga odmah svi zvati da sarađujete. Zato vi preuzimate inicijativu. Zvala sam Somborsko pozorište i ponudila saradnju. I dobila potvrdan odgovor. Mi nismo takva sredina da imamo svoje agente, već i taj deo posla moramo sami da odradimo, kaže energična rediteljka.

Borka Trebješanin