Пронађен Хитлеров носач авиона

Трагали су за новим нафтним изворима, а пронашли олупину некада најмоћнијег бојног брода Хитлерове морнарице. Истраживачки тим пољског петрохемијског концерна "Петробалтик" открио је на морском дну, шездесетак километара северно од Гдањска, једини носач авиона Трећег рајха, "Гроф Цепелин".

После испитивања олупине специјалном робот подморницом, стручњаци пољске морнарице су потврдили да је несумњиво реч о поменутом броду, иако се његове контуре, као и стање, могу тек наслутити. "Гроф Цепелин" прекривен је дебелим наслагама муља. А да ли ће икада изронити из свог садашњег "сидришта" требало би да буде одлучено у разговорима представника пољске морнарице и Нато-а.

Иако тај 257 метара дуги и 27 метара широки колос никада није запловио морима, његова конструкција још је предмет изузетног интересовања бродоградитеља. Сматра се прототипом лаких носача авиона, конструисаних за самостална дејства, без обимне пратње.

Додатно интересовање буди чињеница да су "Гроф Цепелин", по свршетку Другог светског рата, прегледали и копирали бродоградитељи совјетске морнарице. На основу стечених сазнања конструисани су савремени руски носачи авиона ове, лаке врсте.

Неславна историја јединог Хитлеровог носача авиона донекле подсећа на судбину другог изума немачких конструктора – на ваздушни брод, дирижабл који је такође носио име "Гроф Цепелин".  Упркос генијалности конструкције, брод се није  показао поузданим у практичној употреби. После низа експеримената и побољшања, одустало се од даље експлоатације. Иако су трошкови изградње, тада баснословних 93 милиона рајхсмарака у злату, сами по себи изискивали оправдање – стављање у морнаричку службу. Од поринућа 8. децембра 1938. године, до марта 1943, носач никада није запловио морима. Последњи покушај да се унапреде лоше маневарске способности брода предузет је крајем 1942. године, уграђивањем стабилизационих турбина на боковима трупа. После новог теста, 2. фебруара 1943. године, брод је послат у старо гвожђе, да би 25. априла 1945. године, уочи капитулације, био и потопљен.

На изненађење западних савезника, руски морнарички инжињери су, не штедећи труд и трошкове, подигли носач са дна мора у марту 1947, да би га подвргли детаљном испитивању. Сама конструкција тешко наоружаног носача авиона више је подсећала на оклопну крстарицу са аеродромом на крову, него на класичне носаче британског и америчког типа – реч је била о универзалном десантном броду који је могао да дејствује самостално, без пратње разарача и крстарица. "Био је прототип мобилне тврђаве, употребиве у окршајима ниског интензитета", тврде стручњаци. На жалост Совјета, "Гроф Цепелин" је приликом покушаја његовог премештања из пољске луке у Мурманск морао бити торпедован. Пошто се у олуји откачио од својих тегљача, представљао је опасност за саму луку и бродове у њој.